Bliski istok gori – jesu li podbacili izraelski obaveštajci

Napad Hamasa na Izrael iznenadio je ceo svet – i političare, i vojnike, i analitičare. Teško da Hamas u ovom trenutku ima saveznika u svetu, osim Irana.

Istoričar prof. dr Aleksandar Životić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da su, kada je počeo rat u Ukrajini, mnogi mislili da je reč o lokalnom sukobu na istoku Evrope, ali da je sasvim jasno da je to bio početak jednog dugog procesa – prekomponovanja geopolitičke slike Evrope, Bliskog istoka i čitavog sveta.

"Sasvim je očigledno bilo, i sada se potvrđuje da će se aktivirati niz neuralgičnih tačaka na planeti. Bliski istok je jedno od najneuralgičnijih tačaka gotovo čitav jedan vek. Inače, što je važno napomenuti, na 50. godišnjicu početka Oktobarskog rata, odnosno poznatije kao Jom Kipurskog rata koji je odredio sudbinu Bliskog istoka za narednih pola veka, započeo je napad Hamasa na Izrael“, napominje profesor Životić.

Gost Jutarnjeg dnevnika podseća da je u pitanju jedna od najzaštićenijih granica na planeti s preprekama, kamerama, nizom stražarskih mesta, različitim bazama. Najpre je usledio napad dronovima na izraelsku oklopnu tehniku, zatim je kroz granicu bukvalno provalio veliki broj ljudi, od kojih većina i nije bila naoružana i počeli su da odvode taoce, bilo civile, bilo vojnike, pravdajući to činjenicom da je u izraelskim zatvorima zatvoreno više od sedam hiljada njihove braće, dodaje istoričar.

Da li je izraelska obaveštajna služba zakazala

Čuveni izraelski raketni štit, poznata „gvozdena kupola“, koji su razvili na osnovu iskustva dugogodišnje borbe na Bliskom istoku, smatra se gotovo idealnim.

Pored toga, izraelska obaveštajna služba smatra se jednom od najpoznatijih na planeti, ali se postavlja pitanje da li su u ovom slučaju zakazali. Profesor Životić navodi da će vreme pokazati da li su zakazali ili ne.

Sjedinjene Američke Države su odmah reagovale, obećavajući potrebnu pomoć. Ali kada je u pitanju Izrael, tu materijalna i vojna pomoć nije u prvom planu, napominje istoričar. Tu je, kako se ističe sa američke strane, pre svega razmena obaveštajnih podataka. Što je za Izrael izuzetno važno.

Zašto je došlo do napada u ovom trenutku

Spoljnopolitički komentator Mirko Dautović navodi da nije jasno zašto se ovo sada desilo. Jasni su povodi, jasno je šta stoji iza Hamasove operacije, ali nije sasvim jasno zašto su se u ovom trenutku odlučili na to.

"Pretpostavljam da nije slučajno odabran datum početka operacije za jučerašnji dan, koji, dakle, u tom smislu, treba da bude nastavak tog rata od pre 50 godina i poziv, naravno, Arapima da se ujedine u napadu na Izrael“, kaže Dautović.

Palestinci se naročito boje približavanja arapskih zemalja Izraelu i uspostavljanja diplomatskih kontakata, što su sedamdesetih i osamdesetih prvo uradili Jordan i Egipat, a u vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa, to su učinili i Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Maroko.

"Sledeća velika arapska zemlja, izuzetno bitna, koja je trebalo da prizna Izrael, jeste Saudijska Arabija. Dakle, ministar izraelski je bio u poseti Saudijskoj Arabiji, služili su, dakle, prvu jevrejsku versku službu tamo prošle nedelje i sve je ukazivalo na to da će se Riad i Tel Aviv međusobno priznati. Hamas je, verovatno, želeo ovime da potpuno umanji mogućnosti takvog sporazuma i pomirenja između Arapa i Izraela, što mislim da će i uspeti, jer odmazda koju će Izrael sprovesti biće takva da će onemogućiti dalje arapske zemlje da priznaju Izrael“, smatra Dautović.

Da li će u Pojasu Gaze doći do etničkog čišćenja

Izrael je najavio punu kontraofanzivu, napade i iz vazduha i sa kopna, jer ne može da dozvoli da Pojas Gaze bude nezavisna teritorija, napominje analitičar.

"To znači da oni moraju da zauzmu Pojas Gaze, bez obzira na žrtve koje će izraelska strana imati, a najlakši način da se ta teritorija zauzme je da se uništi urbani kompleks. Kao što znamo i iz rata sada u Ukrajini, izuzetno je teško ratovati u urbanim uslovima, zato je bolje uništiti celokupnu urbanu zonu i onda ući sa vojskom unutra. Premijer Netanjahu je juče upozorio stanovnike Gaze da se sklone odatle. Sad nije baš jasno odakle, jer ne mogu da se sklone iz Pojasa Gaze koji je pod blokadom. S jedne strane Izrael ga drži u blokadi, s druge strane Egipat, znači, iz njega vi ne možete izaći, to je ogroman zatvor“, ističe Dautović.

Dva miliona ljudi je skupljeno na tako maloj teritoriji. Svaka velika operacija artiljerije, raketa koja bude padala po tom gradu, nužno će odneti ogroman broj života.

Ko su saveznici Hamasa

Dautović smatra da povezivanje Hamasa sa Rusijom apsolutno ne stoji. Ne može Rusija da bude krivac za svaku krizu u svetu, posebno ako se uzme u obzir da nema motiva da se zamera Izraelu, koji je odbio da isporuči svoj raketni štit Ukrajini i držao se prilično umereno i na odstojanju u pogledu rusko-ukrajinskog sukoba.

"Jedini saveznik Hamasa u ovom trenutku je zapravo Iran, koji jeste ruski saveznik, ali nije ruski vazal. Dakle, oni imaju sopstvenu spoljnu politiku, oni imaju sopstvene ciljeve koji se donekle poklapaju sa ruskim, naročito u smislu izazivanja američke hegemonije, ali u nekom trenutku ti se interesi razilaze i Iran ima interes da podrži islamski džihad i Hamas i Hezbollah, naročito Hezbollah na Bliskom istoku, kao i agresivne milicije i odnosno paravojne snage u Iraku. Međutim, oni za to nemaju podršku Rusije nužno“, napominje spoljnopolitički analitičar.

Što se tiče ostalih arapskih zemalja, one su ili preslabe da bi mogle bilo što da urade, ili su već saveznici Izraela. Zemlje koje su direktno okrivile Izrael za ovu krizu, jesu Kuvajt i Katar, koji inače podržavaju i finansiraju Hamas. Međutim, njihova moć nije velika i isključivo je finansijska.

"Tako da u ovoj situaciji Hamas je prilično sam, sem ukoliko Hezbolah ne odluči da se on uključi u rat, sa severa, pošto je Hezbolah u južnom Libanu. Ali za sada nema indicija da je Hezbolah spreman da se uključi. Lansirali su neke projektile na Izrael jutros, ali to je daleko od onoga što Hezbolah može da priredi Izraelu. Verovatno se samo radi o, da kažem, simboličnoj podršci Hamasu“, zaključuje Dautović.

Profesor Životić navodi da što se tiče podrške Hamasu, podrška iz Irana je stigla i to na više načina. Nije bila samo zvanična, već i od strane javnosti. Mogli smo da vidimo demonstracije na ulicama, klicanje protiv Izraela u iranskom parlamentu.

"Iran svakako može da se uključi naročito preko Hezbolaha koji deluju u južnom Libanu, koji jeste šiitska organizacija, ali i organizacija koja ima zaista mnogo veću vojnu moć od samog Hamasa. Dakle, oni raspolažu po nekim procenama sigurno između 10.000-12.000 boraca koje bi mogli da upotrebe protiv Izraela“, podseća profesor Životić.

Da li će biti zanimljiva uloga Saudijske Arabije

Iz Saudijske Arabije dolaze glasovi koji idu u prilog podrške samom Hamasu, ističe gost Jutarnjeg dnevnika, ali tek će se videti kako će izgledati zvanična reakcija kada bude uobličena.

„Naravno, sad će se svakako odnosi između ostalih arapskih zemalja, dakle većine arapskog sveta koji su počeli nekako da se primiruju i da idu ka nekoj vrsti normalizacije sa samim Izraelom, sada svakako ne samo pokolebati, nego i pogoršati bez obzira na ovu uzdržanu reakciju. Znači da se može rasplamsati i buknuti praktično sukob na čitavom Bliskom istoku“, smatra prof. dr Aleksandar Životić.