Nagorno-Karabah i enigma Kavkaza – iscrtavanje jasne granice uticaja velikih sila

Na istoriju zemalja u regionu Kavkaza vekovima je uticao njihov geografski položaj između strateški važnog Crnog mora i Kaspijskog jezera bogatog naftom i gasom.

Brojne etničke zajednice izolovane u planinskom masivu gde se govori čak 40 jezika smatrale su ovaj prostor samo svojom teritorijom, što je izazivalo sukob – posebno posle raspada Sovjetskog Saveza njegove komunističke discipline i Crvene armije, čiji su najpoznatiji borci i generali iz Drugog svetskog rata potekli sa Kavkaza.

Pitanje enklave Nagorno-Karabah ponovo je aktuelizovano u svetu nakon najnovije vojne akcije Azerbejdžana koji je prošle nedelje uspostavio kontrolu nad regionom u kojem živi oko 120.000 Jermena.

O mirovnom rešenju za Nagorno-Karabah pregovara se skoro dve godine, a rešenje je, čini se, nekako na pragu – upravo kao "posledica vojne katastrofe u prethodnim danima", smatra istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

”U jednoj veoma brzoj operaciji azerbejdžanske vojne snage su porazile snage Nagorno-Karabaha. Mirovne snage tu, čini se, nisu bile u stanju da učine bilo šta delotvornije. Tako da sada imamo ove zaista teške scene koje govore o egzodusu jermenskog stanovništva sa tog prostora“, kaže Životić.

Napominje da to nije prvi put, jer konflikt traje od kraja osamdesetih godina – kroz različite faze, i eskalacije i privremenog smirivanja.

Dodaje da je reč o jednom od konflikata nastalih u predvečerje raspada Sovjetskog Saveza, te da sve ovo što se sada dešava predstavlja posledicu tog velikog geopolitičkog potresa izazvanog raspadom Sovjetskog Saveza, krahom Istočnog bloka i raspuštanjem Varšavskog ugovora.

"Enklava Nagorno-Karabah se teritorijalno nalazi u Azerbejdžanu, naseljena je Jermenima i ima ekonomsku i političku podršku Jermenije. Kada je Jermenija u maju potpisala sa Azerbejdžanom sporazum o formiranju komisije za razgraničenje, to je u jednom delu međunarodne javnosti izazvalo odobravanje, smatrajući da je to put ka miru, ali s druge strane, bilo je i određenih iznenađenja kod pojedinih, dok se narod u Jermeniji protivio tome, počele su demonstracije protiv premijera i to se ponovilo i prošle nedelje”, naveo je Životić.

Šta se desilo sa jermenskim nacionalnim prostorom

Istorijska pozadina ovog pitanja je, ističe, vrlo duboka.

“Ona je vezana suštinski za doba Prvog svetskog rata, za raspad velikih imperija kao što su Osmansko carstvo i Ruska imperija. Jermeni su tokom Prvog svetskog rata doživeli genocid, kasnije se jermenski nacionalni prostor našao u jednoj situaciji da bude suštinski predmet različitih političkih pogađanja i diplomatskih pregovora, pa možemo reći i namirivanja različitih računa između Ataturkove Turske i Sovjetskog Saveza, da bi se to pitanje ponovo aktuelizovalo u predvečerje raspada, onda kad su ponovo počele da se ljuljaju velike imperije, u ovom slučaju sovjetska", kaže Životić.

Suština tog pitanja jesu, kako kaže, granice jermenskog nacionalnog prostora, koje je tokom međuratnog perioda suštinski sužen, u sovjetsko vreme držan u datim okvirima, da bi u ovim trenucima on dobio radikalan oblik.

"Jermeni su vrlo osetljivi na to pitanje, i na pitanje genocida, i na pitanje granica Jermenije, ali i na status Nagorno-Karabaha. To se naravno preliva na unutrašnja dešavanja. Svakako, mnogi su nezadovoljni politikom aktuelnog premijera. To nije trenutnog karaktera”, kaže Životić i napominje da je veliko nezadovoljstvo samom politikom Pašinjana, koja se oslanjala na Rusiju i na sistem ODKB-a.

Reafirmacija principa suvereniteta

Životić navodi da se ovaj problem nalazi na teritoriji Azerbejdžana, ukazujući na to da danas na međunarodnoj sceni, makar na verbalnom planu, postoji svojevrsna reafirmacija principa suvereniteta i međunarodnog garantovanja nepovredivosti granica.

“To pitanje se povlači ne samo u slučaju Ukrajine već i sada u slučaju Azerbejdžana, tako da se sada i ti principi koriste na taj način”, kaže Životić.

Francuska smatra da je za sudbinu jermenskog stanovništva odgovoran Azerbejdžan, a Nemačka je pozvala Azerbejdžan da omogući međunarodnim posmatračima da uđu u enklavu. Ovo pitanje je pre nekoliko dana bilo i na dnevnom redu razgovora ruskog predsednika i kineskog šefa diplomatije, pri čemu je Vladimir Putin obećao bezbednost svim Jermenima u toj enklavi.

Životić kaže da je međunarodni faktor prisutan i da postoje pokušaji da se iskoristi razočaranost velikog dela jermenskog javnog mnjenja u rusku reakciju.

“Jermenija je krenula ubrzano da se okreće Zapadu. To govori ne samo zakazivanje zajedničkih vojnih vežbi sa američkim oružanim snagama, već se sada govori i o mogućnosti nekakvih širih pregovora. Evropska unija obećava pomoć, već se sada govori o nekakvoj i bezbednosnoj zaštiti. Tako da sada Zapad suštinski koristi ovu priliku da postavi figurativno rečeno svoju zastavicu na tom prostoru“, kaže Životić.

Ukazuje da nije zanemarljiva ni uloga Turske, koja Azerbejdžan smatra ne samo delom svog prostora geopolitičkog uticaja već i neku vrstu saveznika i bratske zemlje.

“Opet taj luk koji vodi od Ankare preko Bakua do Moskve sada dobija takođe na posebnom značaju, zato što Turska kao stara članica NATO-a, sa vrlo važnim uticajem na zemlje u regionu, ima i posebnu ambiciju da sada tu arbitrira. Tu svakako ne treba zanemariti ni ulogu Irana, koja je bila izuzetno izražena na početku ove krize“, rekao je Životić.

Enigma Kavkaza

Nagorno-Karabah je samo jedan od postojećih teritorijalnih sporova u regionu Kavkaza. Tu su i Južna Osetija i Abhazija naseljene ruskim stanovništvom u Gruziji.

Životić kaže da se navlači neka nova gvozdena zavesa i da se jasno crtaju linije razgraničenja uticaja između zapadnog sveta i Rusije.

"One na istoku Evrope su se praktično formirale, a ostaje Kavkaz kao zona na kojoj će do nekakvog razgraničenja interesa doći. Da li putem dogovora ili nakon nekog konflikta, pa potom nakon nekakve konferencije, to ćemo videti“, kaže Životić.

Navodi da je enigma Kavkaza, kroz koji prolazi jedan od najvećih ekonomskih projekata, današnji Kineski put svile, pre svega u njegovom geopolitičkom položaju – sudaru različitih interesa, šarolikost i u etničkom i u konfesionalnom smislu, ali i inicijativa povezivanja Indije i Zapada...

“Dakle, svakako treba taj region posmatrati šire. Ne samo u odnosu ukrštanja različitih interesa između Rusije i Zapada. Tu svakako ne treba zanemariti ni Tursku, ne treba zanemariti Iran kao ni arapski svet, ali ni Kinu i Indiju, koje će u perspektivi biti tu i te kako prisutne“, rekao je Životić

Navodi i da u mnogim aspektima postoji sličnost između balkanskog i kavkaskog regiona.

“Imaju pre svega specifičan geopolitički položaj. Zatim i sama geografija u fizičkom smislu, sličnost terena. Mogu se tu dodati čak i određene sličnosti u pogledu samog mentaliteta stanovništva. Ako uz to dodate da su oba regiona zaista bogata različitostima i u konfesionalnom i etničkom smislu, onda već imate dosta tih determinišućih faktora koji će govoriti o potencijalnim sličnostima, ali i o određenim razlikama“, rekao je Životić.

Celo gostovanje pogledajte u snimku na početku teksta