Trka do Meseca – da li je na pomolu neočekivani rivalitet Rusije i Indije

Relativno daleko od reflektora evropskih medija odvija se interesantna i potencijalno vrlo važna trka Rusije i Indije za primat u osvajanju Južnog pola Meseca.

Zemljin satelit je u prohujalim decenijama već ugostio američke astronaute, sovjetske i kineske lunohode i sonde, ali niko od tih ljudi i mašina nikada nije sleteo na njegov Južni pol.

Istina, Nju Delhi bi mogao da kaže da je već dostigao tu tačku na Mesecu, jer je 2019. godine njegova sonda po imenu "Čandrajan 2" dotakla površinu tog nebeskog tela - to se, međutim, nije desilo na način koji se priželjkivao u Indiji, jer se letelica obrušila na Mesec, umesto da na njega uredno sleti.

Indija sada ima novu priliku da se uspešno upiše u istoriju istraživanja Sunčevog sistema, jer se treća sonda iz porodice "Čandrajan" već nalazi u orbiti Meseca, na koji bi trebala da se spusti 23. avgusta.22

Nalik nekoj naučnofantastičnoj kinematografskoj drami, indijska sonda pre nekoliko dana je dobila takmaca u osvajanju Južnog pola Meseca, jer ka istoj destinaciji sada hita ruska letelica "Luna 25".

Azijski mediji pišu da se indijska sonda prva vinula u svemir i stigla u orbitu Zemljinog nebeskog saputnika, ali da postoji realna mogućnost da je ruska letelica pretekne u misiji pristajanja i istraživanja njegovog Južnog pola. Odnosno, ruska mašina mogla bi da sleti na površinu Meseca već 21. avgusta, dva dana pre indijske.

Razlog je to što je ruska letelica više nego duplo lakša od indijske (koja teži blizu četiri tone), ali uprkos tome nosi više goriva, što joj je omogućilo da više manevriše sopstvenim snagama i brže se uputi ka svom odredištu.

S druge strane, indijska sonda se u svom letu oslanjala na gravitacionu silu kako bi uštedela na gorivu.

Više od naučne trke?

Pojedini azijski portali posvećeni politici i međunarodnim odnosima u toj trci za istraživanje Mesečevog Južnog pola vide ne samo naučnu trku i borbu za prestiž, već i novi ekonomski, pa i politički rivalitet.

Njihov argument je da obe države u Zemljinom satelitu vide odredište za crpljenje helijuma, koji se koristi kao gorivo za svemirske letelice, i raznih ruda, koje sadrže metale kao što su titanijum i aluminijum, te da stoga nije prosto reč o tome ko će se prvi upisati u istoriju istraživanja južne polulopte Meseca, već, potencijalno, i o prvenstvu i obimu korišćenja tih resursa.

Eksploatisanje helijuma i drugih elemenata na Mesecu u budućnosti bi moglo da omogući snabdevanje ekspedicija za dublji prodor u svemir, odnosno, putovanje na Mars i druge planete Sunčevog sistema.

Rusija, čija je prethodna sonda ("Luna 24") na Mesec dospela još daleke 1976. godine, 2018. godine je pokrenula novi program za osvajanje tog prirodnog satelita, po kojem bi u periodu između 2025. i 2040. trebalo da na njemu uspostavi stalnu bazu sa ljudskom posadom.

Trka, pored naučne i ekonomske, ima i političku pozadinu, tvrde azijski analitičari, jer se Nju Delhi, koji tradicionalno ima odlične političke odnose sa Moskvom i decenijama se oslanja na rusku kosmičku i vazduhoplovnu tehnologiju, nedavno, u junu praktično udaljio od saradnje s Rusijom u svemiru, pošto se na poziv Vašingtona uključio u američki program za osvajanje Meseca "Artemis".

Štaviše, Indija i SAD postigle su i dogovor da se ubuduće indijski kosmonauti obučavaju u kosmičkom centru "Džonson" u državi Teksas, što znači da se oni više neće oslanjati na pomoć svojih ruskih kolega iz podmoskovskog centra "Jurij Gagarin".

Takođe, Nju Delhi i Vašington su ugovorili zajednički let indijskih i američkih kosmonauta na Međunarodnu svemirsku stanicu iduće godine, dok je Rusija objavila da će se u potpunosti povući iz nje po isteku 2024. zbog starenja instalacija i bezbednosnih rizika koji proističu iz toga.

Dok se Indija, dakle, svrstala uz SAD kada je u pitanju istraživanje svemira i posebno Meseca, Rusija se još 2021. godine opredelila da se pridruži Kini u istraživanju Meseca, kroz uspostavljanje zajedničke stanice na tom satelitu.

Političke podele na Zemlji reflektuju se i na Mesecu?

Tako se, kada je u pitanje istraživanje svemira, praktično, oformila blokovska podela slična onoj na samoj Zemlji.

Naime, Indija Kinu, s kojom ima mnoštvo teritorijalnih sporova u Himalajima i drugih nerešenih političkih pitanja, doživljava kao svog najvećeg geopolitičkog takmaca i bezbednosnu pretnju.

Jedno od tih pitanja je krupna ekonomska i vojna pomoć koju Peking pruža ogorčenom neprijatelju Indije, Pakistanu.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Indija krajem pedesetih prihvatila izbegličku vladu Tibeta na svojoj teritoriji.

Mada Nju Delhi održava ekonomske i političke odnose s Kinom u okviru grupe BRIKS i Šangajske organizacije za saradnju, vojnopolitičko rivalstvo s Pekingom indijsku vladu prisiljava da izbegava kontakte s Kinom u sferi osetljivih, strateških tehnologija i traži ekonomsku potporu kroz poslovanje sa SAD i drugim zemljama Zapada.

Činjenica da se Rusija, zbog svoje geopolitičke situacije, sve više ekonomski i vojno zbližava s Kinom, znači da se Indija, koja se decenijama gotovo isključivo oslanjala na sovjetsku, odnosno, rusku vojnu i kosmičku tehnologiju, mora, radi sopstvene bezbednosti, donekle odvojiti od Moskve i okrenuti više Vašingtonu.

To manevrisanje Indije može se videti ne samo u pomenutim ugovorima sa SAD u vezi sa istraživanjem svemira, već i nedavnim krupnim kupovinama američkog naoružanja, kao što su transportni avioni, helikopteri i dronovi, i nastojanju Delhija da privuče investicije velikih američkih kompanija poput "Epla i Tesle".

Ipak, Indija, koja ima dugu i snažnu tradiciju nesvrstanosti, nastavlja da kultiviše odnose sa Moskvom i vodi balansiranu spoljnu politiku, jer uprkos svom nastojanju da diversifikuje nabavke naoružanja i svrsta se uz SAD kada je u pitanju istraživanje svemira i pritiscima Vašingtona i Brisela da prekine ekonomske odnose sa Rusijom, nastavlja da od nje kupuje velike količine sirove nafte, prirodnog gasa i uglja i tako joj olakšava borbu protiv sankcija Zapada.

Zato, bar u ovom trenutku, nema potrebe učitavati preveliki politički značaj u trku Rusije i Indije za osvajanje Južnog pola Meseca.