Šahovska partija na Bliskom istoku, bežanija iz Libana

Najmanje trinaest Palestinaca je ubijeno, a nekoliko desetina ranjeno u sukobima rivalskih frakcija u palestinskom izbegličkom kampu nedaleko od Sidona na jugu Libana, posle čega su Saudijska Arabija i još pet zalivskih država upozorili svoje državljane da izbegavaju libansku teritoriju "zarad sopstvene bezbednosti".

"Evakuacija državljana je dužnost države, posebno iz nestabilnih država", rekao je predsednik zalivskog Foruma za mir i bezbednost, Fahad el Šulajmi.

U pokušaju da smiri situaciju, libanski premijer Nadžib Mikati je okupio šefove službi bezbednosti i posle sastanka objasnio da "nema mesta za paniku", te da je načinjen značajan napredak u prevladavanju krize nastale posle sukoba rivalskih palestinskih frakcija u najvećem izbegličkom kampu u toj državi.

Serija sukoba sve slabijeg Fataha i rivalskih grupa usledila je pošto je ubijen Fatahov general Abu Ašraf el Armuši, jedan od ključnih zvaničnika bezbednosnog aparata palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.

Njega su likvidirali pripadnici salafističkog pokreta Džund el Šam, koji je godinama finansirao bivši lider Al kaide Osama bin Laden. Od 2004. godine, posle Avganistana i Jordana, ta grupa se preselila u Liban, preteći istovremeno svim libanskim frakcijama, uključujući i Hezbolah.

U sukobima koji su usledili, ubijeno je trinaest osoba, dok je iz izbegličkog kampa pobeglo oko 2.000 ljudi, pre nego što su sukobljene strane postigle načelni dogovor o prekidu sukoba.

Predstavnici Fataha su nastavak mira uslovili predajom ubica, što se do sada nije dogodilo, pa je libanski general Subi abu Arab upozorio da je situacija "krhka" i "opasna".

Sukobi među palestinskim frakcijama, koje su ovoga puta izazvali radikalni islamisti, vremenski su se poklopili sa tenzijama između Hezbolaha i Izraela, posebno zbog nekoliko isturenih položaja položaja koje su pripadnici te ogranizacije postavili na teritorijama koje svojataju vlasti u Tel Avivu.

Nekoliko šatora i desetak pripadnika Hezbolaha nedaleko od Plave linije razgraničenja Izraela i Libana, već nekoliko meseci predstavlja predmet debata među izraelskim generalima, čija se mišljenja o načinima rešavanja problema prilično razlikuju.

Faktor Hezbolah i povratak u "kameno doba"

Da bi situacija bila komplikovanija, šef iranske Revolucionarne garde Esmail Kani doputovao je u sredu pre podne u Bejrut, dan posle posete Siriji gde se sastao sa najvišim zvaničnicima vlasti u Damasku.

General Kani će se, kako je najavljeno, sastati da liderom Hezbolaha, Hasanom Nasralahom, čije aktivnosti već decenijama finansiraju vlasti u Teheranu.

Najmoćniji čovek u Libanu, kako lidera Hezbolaha opisuju izraelski obaveštajci, deo uticaja duguje i činjenici da se ova država već godinama nalazi u ozbiljnoj političkoj i ekonomskoj krizi, te da zemljom, bar nominalno, upravlja beznadežno slaba prelazna vlada.

Na dolazak šefa Revolucionarne garde odmah je reagovao izraelski ministar odbrane Joav Galant koji je rekao da Izrael ne želi rat, ali se neće libiti da zaštiti svoje građane i suverenitet.

"Nećemo oklevati da upotrebimo svu silu i napadnemo položaje Hezbolaha i vratimo Liban u kameno doba", upozorio je Galant, navodeći da greše oni koji misle da unutrašnjopolitički problemi u Izraelu predstavljaju poziv za testiranje odlučnosti vlasti u Tel Avivu.

Hezbolah je u Plavoj zoni razgraničenja Izraela i Libana, još u aprilu, postavio dva šatora u kojima se nalazi desetak pripadnika te organizacije, što je u izraelskom vojnom vrhu pokrenulo raspravu da li akciju uklanjanja tih baza treba preduzeti odmah, ili sačekati da se stvari reše političkim putem

Pozicije Hezbolaha nalaze se u području farmi Šeba, koje se prostiru na oko 25 kilometara kvadratnih i veći deo ovog područja kontroliše Izrael. Samo jedna od ukupno 13 farmi je na libanskoj teritoriji.

Izraelska vojska upozorila je, još u aprilu, da će upotrebiti silu kako bi neutralisala vojne objekte koje je Hezbolah postavio duž linije razgraničenja sa Libanom i to dan pošto su pripadnici brigada El Kasam ubili četvoricu Izraelaca na Zapadnoj obali. U osvetničkom napadu, Izraelci su ubili jednog Palestinca.

Strah od projektila

Tel Aviv poslednjih meseci smatra da Hezbolah predstavlja znatno veću opasnost od Irana, jer raspolaže sa oko 150.000 projektila, pa će dalje akcije zavisiti od procena da li vredi rizikovati eskalaciju sukoba zbog desetak naoružanih ljudi smeštenih u par improvizovanih šatora.

Zbog izostanka uspeha u pregovorima u kojima posreduje misija Ujedinjenih nacija UNIFIL, sve veći broj izraelskih oficira smatra da treba pokrenuti brzu vojnu akciju, te jednostavno proterati Hezbolah sa teritorije Izraela.

Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.

Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da ka teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.

Taj broj je u suštini preveliki za kapacitete izraelske protivvazdušne odbrane, koja je tokom rata 2014. godine uspela da za 50 dana sukoba neutrališe većinu od 4.500 Hamasovih primitivnijih raketa.

Tokom sukoba koji su u maju izbili pošto su Izraelci upali u džamiju Al Aksa, Islamski džihad je ispalio 1.234 projektila, odnosno prosečno 308 dnevno. Hamas i Islamski džihad raspolažu sa primitivnijim projektilima koji se, od delova koje im šalju Hezbolah i Iran, sklapaju u podrumima širom Pojasa Gaze.

Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.