Ruski zaokret ka Pjongjangu, vetar u leđa nuklearnim ambicijama Kim Džong Una

Korejsko poluostrvo nikada nije ni napustilo hladnoratovski poredak. A na sedamdesetu godišnjicu primirja, svetu nudi sliku novog Hladnog rata. U istom danu - u Seulu veterani snaga Ujedinjenih nacija; U Pjongjangu, kineska i ruska delegacija, na čelu sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom.

"Analitičari u Istočnoj Aziji tvrde da poseta ruskog ministra odbrane ima i jedan dublji politički smisao, jer je Rusija tako praktično prihvatila Severnu Koreju kao nuklearnu silu što do sada nije činila, jer je čitavih 15 godina u Savetu bezbednosti zapravo glasala za rezolucije ili nije stavljala veto na rezolucije koje su osuđivale severnokorejski nuklearni program. To je velika promena i u geopolitičkom smislu, koja može imati naročito puno uticaja na bezbednosni položaj Južne Koreje", navodi Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Istočne Azije.

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da poseta ruskog ministra odbrane politički označava novi proces u kojem Vašington neće moći da računa na ono što je ranije imao, a to je kooperativnost Moskve u forumima kao što je SB UN, kada je u pitanju saradnja po severnokorejskim pitanjima i severnokorejskom nuklearnom programu.

Nova bezbednosna mapa, Rusija i Kina za snažniju Severnu Koreju

Moskva i Peking, u maju prošle godine u Savetu bezbednosti nisu stavile veto na novi paket sankcija, koji je trebalo da smanji izvoz sirove nafte Pjongjangu.

Na novoj bezbednosnoj mapi sveta, tumači se, Rusiji i Kini odgovara snažnija Severna Koreja.

"Ova epizoda je veoma potencijalno loša za Vašington ukoliko bi Moskva pokušavala da svojim prirodnim resursima održava režim u Pjongjangu ili ako bi mu pružila vojnu pomoć, što bi bilo problematično za Vašington, naročito ako je reč o raketnim tehnologijama", ocenjuje Vuk Vuksanović.

Očekivano - kažu poznavaoci regiona. Ako se sagledaju savezništva Vašingtona, najpre sa Seulom i Tokijom. Ali i odluka Južne Koreje da Poljskoj proda oružje, a Amerikancima municiju, čije je krajnje odredište, uvereni su, Ukrajina.

Otuda i slika ruskog ministra odbrane pred postavkom severnokorejskih interkontinentalnih balističkih raketa.

Suprotna ranijem dugogodišnjem protivljenju Pekinga i Moskve  - zbog unutrašnjih slabosti i straha da ne izazovu približavanje američkih nuklearnih bombardera i podmornica blizu svojih obala.

"Postojao je i veliki strah da bi ako Severna Koreja razvije svoj nuklerani program na to mogli da odgovore Japan i Južna Koreja proizvodnjom sopstvenih nukleranih bombi. Međutim, smatra se da će posete ruskog ministra odbrane i kineskih političara Severnoj Koreji preokrenuti tu situaciju i da će ove tri države pojačati ekonomsku saradnju i uzajamnu vojnu pomoć", kaže Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Istočne Azije.

Sedam decenija od primirja, nove blokovske podele

Posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, Koreju su podelile poput Nemačke. Ali i Pjongjang i Seul želeli su celo poluostrvo.

Sever, ideološki oslonjen na Moskvu, vojno na Peking, započeo je rat protiv Juga. UN, uz izuzeće SSSR-a u Savetu bezbednosti, poslale su trupe.

Usledio je posrednički rat, bez mirovnog sporazuma do danas. Na godišnjicu primirja, jedino slika novih blokovskih podela.