Istočna Azija kao novi teatar za NATO – istovremeni američki pritisak na Moskvu i Peking

Pre četiri godine Donald Tramp prvi put je u dokumenta NATO-a uvrstio Kinu. I od tada se tumači da Vašington želi da obuzda moć Pekinga. Ekonomski, politički, vojno. Preciznije, da obuzda kineski uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. I da, kako se ocenjuje, poveže dva glavna teatra kojima se na globalnom nivou bavi.

Milan Igrutinović iz Centra za evropske studije ocenjuje da Amerika želi da uspostavi jednu vrstu balansa fokusiranosti i energije koju troši na evropska bezbednosna pitanja i na Kinu.

"Na neki način želi da koliko je moguće više svoje evropske partnere i saveznike refokusira na Istočnu Aziju, da ih poveže sa zemljama koje su joj bliske. To su Australija i Novi Zeland, koje su deo bezbednosne inicijative ‘pet pari očiju‘. To su još i Japan i Južna Koreja kao glavni američki prijatelji, i glavni ekonomski saveznici u regionu", objašnjava Igrutinović.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović primetila je da je vrlo zanimljivo nastojanje SAD da širi uticaj NATO-a, što podržava Nemačka, koja se sve više uključuje.

"Nedavno su naručili naoružanje od Australije. Već se uključila u manevre takozvane slobode plovidbe u Južnom kineskom moru i tako dalje. Usvojila je svoju indo-pacifičku strategiju, kao uostalom i sama Evropska unija", dodaje Mitrovićeva.

Istovremeni pritisak na Moskvu i Peking

Demonstracijom slobode plovidbe, cilj partnerstava Saveza u Indo-pacifiku je da Kinu drži podalje od Tajvana.

Kako ocenjuje dopisnik RTS-a iz Japana Ilja Musulin, vojno-strateški, namera je istovremeni pritisak na Moskvu i Peking. I municija i oružje za Ukrajinu.

"Južna Koreja je već isporučila nekoliko stotina hiljada granata. Ove dve zemlje prave oružje i municiju po NATO standardu, pa je tako nešto moguće. Ali uglavnom, ideja je da one isporuče potrebnu municiju, možda i naoružanje, znači Sjedinjenim Američkim Državama, da se popune američka skladišta, a gde bi onda Amerikanci dalje svoje oružje prosledili u Evropu, odnosno u Ukrajinu", objašnjava Musulin.

Bez konsenzusa u Vilnjusu, najoštrija ocena iz Pekinga

Ipak, na Samitu u Vilnjusu nije bilo konsenzusa da NATO otvori Kancelariju u Japanu. Usprotivila se Francuska. NATO partnerstvima u susedstvu i zvanično se usprotivio Peking.

"Videli smo kineskog ambasadora u UN, koji je rekao da NATO stvara probleme širom sveta i zapravo da je NATO glavni izazivač svetskih problema i glavna pretnja globalnom miru. Oštriju ocenu nismo mogli da dobijemo iz Pekinga", ističe Mitrovićeva.

"Suparnici koji ne žele da stvari izmaknu kontroli"

Peking, u nameri da ne dozvoli da se NATO prelije u Istočnu i Jugoistočnu Aziju, Evropi nudi ekonomske prilike.

"Pitanje je kako će ta strategija da se u praksi očituje zbog kineske uloge u napadu Rusije na Ukrajinu, i kineske nespremnosti da se angažuje kontra Rusije, što Evropa, odnosno EU od nje stalno očekuje, pa i NATO. Ta dva centra moći se polako razdvajaju. Koji su limiti, videćemo. Za sada održavaju kontakte i pokušavaju da održe predvidivost svojih strateških koraka", kaže Igrutinović.

Igrutinović ih vidi i kao suparnike koji ne žele da stvari izmaknu kontroli. Dok Henri Kisindžer iz Pekinga poručuje da Amerika i Kina ne mogu da priušte da u drugoj strani vide protivnika.