Rat čipovima, između geopolitike i bele tehnike

Nastavlja se rat čipovima. Nakon što su Amerika i druge zemlje uvele sankcije kineskoj tehnološkoj industriji, ta zemlja najavljuje kontrameru. Kina planira da od 1. avgusta ograniči izvoz dva retka metala – germanijuma i galijuma, ključnih za proizvodnju poluprovodnika i drugih visokotehnoloških proizvoda, kao što su čipovi.

- Kina namerava da ograniči izvoz metala važnih za proizvodnju čipova. Time bi mogli da nastanu problemi u čitavom lancu distribucije i proizvodnje. Kolike su razmere potencijalnih problema?

Važno je razumeti kontekst u kom dolazi do ove odluke Kine. Praktično je u toku jedan globalni tehnološki rat između Amerike i EU sa jedne strane i Kine sa druge strane. Imamo nekoliko poteza koji su na ozbiljan način usporili kineski tehnološki rast pre svega odluka vezana za Gugl, a sada ove odluke vezane za dobavljače opreme za implementaciju 5G.

Očigledno je da Kinezi moraju na neki način u tom ratu da povuku neke poteze i ovo što sada čujemo je da su oni najavili, to je jako bitno razumeti – nije odmah uvedena zabrana. Oni su najavili da će kompanije koje žele da izvoze te metale morati da traže specijalne dozvole, što znači da oni na jedan način šalju poruku Zapadu da i oni imaju neke adute u tom globalnom tehnološkom ratu i da njihova strana mora da se uvaži.

Nadam se da će doći do razgovora i popuštanja sa obe strane jer će, na kraju krajeva, svi izgubiti ako dođe do enormnog rasta cena čipova.

- Jasno je da je reč o jednoj geopolitičkoj igri. Međutim, kako to utiče na samo tržište i koliko će takav potez Kine uzdrmati tržište koje je već od ranije u krizi?

Poluprovodnici i čipovi su nova najvažnija stvar kada posmatramo vrednosti razvoja svetske ekonomije. Ako stane proizvodnja čipova, neće stati samo kompjuteri i mobilni telefoni. Bukvalno, nema više nijednog tehnološkog proizvoda od frižidera, automobila koji ne koristi poluprovodnike i u tom smislu pretnja je velika, ulog je veliki i zato se vodi računa ko će biti lider.

Trenutno je Tajvan ključno mesto gde se proizvode čipovi i oko Tajvana je u stvari najveća tenzija na neki način. Zato se i vrše svi ovi pregovori, da se na neki način diverzifikuje mogućnost da eventualnim prestankom izvoza čipova sa Tajvana stane razvoj modernih tehnologija.

- Kina, prema nekim podacima, kontroliše gotovo 85 odsto svetske proizvodnje čipova baš zbog metala kojima je bogata. Da li postoje alternativni izvori iz kojih bi proizvođači mogli da se snabdevaju ako Kina dodatno zaoštri mere?

To je, takođe, važno razumeti. Kinezi tu drže monopol na jeftinu eksploataciju tih metala. Nije da se 85 posto svih metala nalazi u Kini, ali prva sledeća zemlja koja bi mogla da dâ te metale je već 80 posto skuplja, tako da se u ovom trenutku nikome ne isplati da maltene duplo poskupi proizvodnju čipova i upravo zbog toga je ovaj argument koji Kinezi imaju izuzetno bitan i zato očekujem da će doći do pregovora.

Nedavno je državni sekretar SAD išao u posetu Kini i tu kreće neka komunikacija zato što je ta priča došla do tačke gde nikome neće odgovarati da duplo poskupe čipovi. To će onda biti veliki problem.

- Pričamo o čipovima kao o svojevrsnom geopolitičkom instrumentu. Međutim, kako to utiče na obične građane, na građane u Srbiji? Hoće li poskupeti telefoni, bela tehnika, automobili?

Mi smo deo svetske ekonomije i svaki telefon koji koristimo je deo svetskih resursa proizvodnje telefona. Sigurno se neće desiti da će sve poskupeti od 1. avgusta kad Kina krene da sprovodi odluku.

Prvenstveno zbog toga što naša zemlja jako mali procenat tih čipova koristi ako posmatramo svet kao globalnu ekonomiju, tako da u ovom trenutku ne očekujem nagli skok cena koji će se odraziti na proizvode u našoj zemlji. Međutim, ako krene u zaoštravanje i ozbiljne probleme, onda će se odraziti i na nas. U ovom trenutku ne bih dizao paniku da će sve odjednom da nam poskupi.

- Problemi na tržištu čipova, ali i šire – na polju visoke tehnologije, datiraju još iz vremena korone. Govorilo se da bi tokom ove godine ta kriza mogla da se stabilizuje. Međutim, vidimo da se sa ovim potezima dodatno produbljuje. Kakve su Vaše prognoze, hoće li se kriza smiriti u nekom skorijem periodu?

U ovom trenutku tržište mobilnih telefona je u nekom padu, ne raste kao što je ranije raslo.

Tokom korone tržište je raslo jer su svi morali da kupe telefone, da zaposle ljude, naročito u IT industriji jer je zahvaljujući digitalnoj transformaciji svet i mogao da funkcioniše. Tada su napravljene procene visokog rasta i očekivanja.

Međutim, korona i pandemija su se završile i sada vidimo situaciju gde velike IT kompanije otpuštaju ljude. To je za mene bilo vrlo interesantno jer deluje da je IT industrija predvodnik razvoja cele ekonomije. Ukoliko pogledamo da je Majkrosoft otpustio 10 odsto ljudi, a tokom pandemije su zaposlili oko 30 odsto. Zapravo su smanjili onaj broj ljudi koji im nisu potrebni jer se nije nastavila pandemija.