Preminuo Silvio Berluskoni

Silvio Berluskoni je četiri puta bio premijer Italije, preduzetnik i vlasnik fudbalskog kluba Milan, a zatim i Monce od 2018.  

 Rođen je 29. septembra 1936. u Milanu, živeo je sa roditeljima, ocem Luiđijem koji je radio u banci i majkom Rozom, koja je bila sekretarica u Pireliju pre nego što je napustila posao da bi se posvetila porodici.

Detinjstvo je proveo u Saronu (mestu pored Milana) i Lomacu. Prvi je od troje dece, ima brata Paola, anjegova sestra Antonela preminula je 2009. godine.

Nakon klasične gimnazije Sant Ambrođo koju je pohađao u Milanu, Berluskoni je završio pravni fakultet sa najvišim ocenama, a njegova teza je za temu imala "Ugovor o oglašavanju". Godine 1991. dobio je titulu počasnog doktora (honoris causa) za inženjerski menadžment na Univerzitetu u Kalabriji.

"Nos za biznis"

Nakon što se okušao u raznim poslovima, kao konobar, fotograf, prodavac usisivača, pevač i zabavljač na kruzerima, Berluskoni je 1961. godine osnovao građevinsku kompaniju "Cantieri Riuniti Milanezi Srl". Nakon toga je otvorio još nekoliko kompanija, a sedamdesetih godina je realizovao jedan od najvažnijih projekata: rezidencijalni kvart Milano Due u dela grada Segrate. Nakon građevinarstva, Berluskoni je uplovio u medijske vode.

Krajem sedamdesetih godina je kupio Telemilano koji je nekoliko godina kasnije postao Kanal 5. Godine 1982. je otvoren kanal Italija 1, a 1984. kanal Rete kvatro. Holding Fininvest, osnovan 1978, koordinira svim njegovim aktivnostima. Godine 1993. Berluskoni osniva kompaniju za multimedijalnu produkciju Medijaset, čiji je generalni direktor njegov sin Pjersilvio.

Berluskoni je još osamdesetih godina počeo da ulaže novac u novine, a 1990. je kupio većinski deo akcija Mondadorija, Einaudija i drugih izdavačkih kuća. Meduza film je takođe deo Medijaseta. Fininvest je aktivan i u sektoru osiguranja i prodaje finansijskih proizvoda, a lanac supermarketa Standa je prodao 1998. godine.

Ljubav prema sportu

Zaljubljenik u sport, Berluskoni je kupio Fudbalski klub Milan 1986. godine i dok je bio njegov predsednik klub je osvojio osam šampionata Italije i pet turnira Lige šampiona – 28 trofeja za trideset godina.

Godine 2017. Berluskoni je prodao klub kineskom preduzetniku Li Jonghongu da bi nekoliko godina kasnije kupio Fudbalski klub Monca.

U sezoni 2021/2022. klub je po prvi put u istoriji ušao u Seriju A.

Politički život

Godine 1994. Berluskoni je osnovao političku partiju Forca Italija, a političku karijeru je počeo rečenicom "Italija je zemlja koju volim". Forca Italija je zajedno sa Severnom ligom i Italijanskim socijalnim pokretom (MSI) u ostatku zemlje, osvojila izbore u martu 1994. godine.

Prvi Berluskonijev mandat je bio kratkog veka nakon što mu je Umberto Bosi uskratio podršku. Godine 2001. počinje tzv. period "Berluskoni 2", kada on u direktnom TV prenosu potpisuje "Ugovor sa Italijanima". Četiri godine kasnije dolazi do krize, te perioda "Berluskoni 3". "Berluskoni 4" traje od 2008. do 2011.

Prvi put je ušao u parlament u martu 1994, a mandat mu je potvrđen i naredna četiri puta.

Nadimak Vitez (kavalijere) dodelio mu je novinar Đani Brera. Berluskonija je, inače, za viteza rada (cavaliere del lavoro), zbog njegovih zasluga u građevini 1977. godine predložio tadašnji predsednik Republike Đovani Leone.

Berluskoni je 1994. ugostio G7 u Napulju, kao i G8 u Đenovi 2001. i u Akvili 2009. godine.

Od jula do septembra 2003, a pošto je bio premijer Italije, bio je i predsednik Evropskog saveta.

Tridesetak sudskih postupaka

Protiv Berluskonija je pokrenuto više od trideset sudskih postupaka. Neki su i dalje u toku dok su neki završeni. Osuđen je samo u jednom slučaju, kada je 1. avgusta 2013. Kasacioni sud potvrdio presudu od četiri godine zatvora za poresku utaju u procesu Medijaset.

Berluskoni je odslužio kaznu – godinu dana društveno korisnog rada u staračkom domu. Ipak, ni nakon osude nije odustao od politike.

U maju 2019. godine izabran je u Evropski parlament. Forca Italija je 2022. godine postala deo koalicije desnog centra koji pobeđuje na izborima 25. septembra.

Berluskoni se kandidovao za Senat i pobedio na izborima u izbornoj jedinici Lombardija 06 (Monca). Potom je izabran i vraćen u Palatu Madama [Palazzo Madama, sedište Senata], devet godina nakon što je 2013. izgubio mesto senatora. 

Kritike, podrška, podela javnog mnjenja, simpatije i skandali

Tokom svih ovih godina, Berluskoni je delio italijansko javno mnjenje. Među optužbama koje se na njegov račun najčešće upućuju, pored sukoba interesa, su i te da je odobravao zakone ad personam. Druge kritike se tiču finansiranja projekata novcem nepoznatog porekla na početku njegove građevinske karijere, a neki su tvrdili i da ima veze sa mafijom.

Berluskoni je 2009. prisustvovao rođendanskoj zabavi Noemi Leticije, 18-godišnjakinje iz Kasorije. Kasnije je El Pais objavio fotografije nekoliko devojaka iz 2008. u Vili Certosa (Noemi, u to vreme maloletna, takođe je prisustvovala žurkama).

Eskort dama Patricija D'Adario rekla je da je provela noći za koje je bila plaćena u Palati Gracioli. Godine 2010. u javnost izlazi slučaj Rubi i "bunga bunga". Spisak mladih ljudi koji su učestvovali na zabavama je dug, a Berluskoni je uvek negirao optužbe.

Kuće i imanja

Berluskoni, jedan od najbogatijih ljudi u Italiji, poseduje nekoliko imanja i kuća. Od sedamdesetih do 2013. njegova zvanična rezidencija bila je Vila San Martino u mestu Arkore u Lombardiji. Zatim se preselio u Palatu Gracioli u Rimu.

Godine 2020. doneo je odluku da se preseli u "Apia Antika", u veliku kuću koju je kupio 2001. godine i potom dao na besplatno korišćenje svom prijatelju Zefireliju. Vrednost Berluskonijeve imovine je oko 9,13 milijardi dolara i nalazi se na 288. poziciji svetske liste Blumbergovog indeksa milijardera.

Ljubavni i porodični život

Berluskoni je bio oženjen dva puta. Prvi put 1965. godine sa Karlom Elvirom Lučijom dal Oljio sa kojom je imao dvoje dece: Marinu i Pjersilvija. Osamdesetih godina u Pozorištu Manconi u Milanu upoznao je glumicu Veroniku Lario zbog koje se 1985. razvodi. Sa Veronikom se venčao 1990. i imaju troje dece: Barbaru, Eleonoru i Luiđija.

Godine 2012. Berluskoni se razvodi i od druge žene kojoj plaća mesečnu alimentaciju od 300.000 evra.

Od 2020. godine u ljubavnoj je vezi sa Martom Antoniom Fašinom. U septembru te godine su oboje bili pozitivni na koronavirus, a Berluskoni je proveo deset dana u bolnici San Rafaele u Milanu.

Ima 14 unuka i jednog praunuka.

Napadi

Berluskoni je tokom svoje političke karijere bio napadnut dva puta. Prvi put 31. decembra 2004. na trgu Navoni u Rimu. Jedan radnik iz Mantove ga je udario stalkom od fotografskog aparata.

Drugi put je bio napadnut 13. decembra 2009. na trgu Duomo u Milanu, kada ga je jedan muškarac udario teškom statuom milanske katedrale, a fotografije njegovog okrvavljenog lica obišle su svet. Tom prilikom su mu slomljeni nos i dva zuba.

Učestali problemi sa zdravljem

Život Silvija Berluskonija bio je dinamičan u svakom pogledu, pa i kada je reč o njegovom zdravlju. Naime, nekoliko puta je bio ozbiljno bolestan, operisan, da bi svaki put izašao kao pobednik, uz veliki broj ljudi koji su navijali za njegov oporavak.

U maju 1997. Berluskoni je operisan od tumora na prostati u bolnici "San Rafaele" koja je izgrađena zahvaljujući njemu, te ju je smatrao "svojom bolnicom". O tumoru na prostati Berluskoni je govorio tek nekoliko godina kasnije.

Godine 2006. mu je pozlilo u direktnom TV prenosu, kada je pao u nesvest na bini. Kako se osvestio nakon nekoliko sekundi odbio je da bude prevezen u bolnicu kolima hitne pomoći, već je otišao za Milano, ponovo u bolnicu "San Rafaele" gde je ostao na posmatranju 24 sata. U D paviljonu te bolnice Berluskoni ima svoj apartman.

Berluskoni je dva puta ležao u bolnici zbog upale očiju, 2013. i 2014. godine. Godina 2016. predstavlja vrlo komplikovan momenat za zdravlje Silvija Berluskonija, jer je bio podvrgnut operaciji na otvorenom srcu. Operacija je trajala četiri sata i Berluskoni je izašao iz bolnice nakon mesec dana.

"Bilo je to bolno i teško iskustvo" – izjavio je tom prilikom. U novembru 2018. primljen je u bolnicu La Madonina, posle pada u Zagrebu, i mada se sumnjalo da je slomio kuk ipak je mnogo lakše prošao.

U aprilu 2019. Berluskoni je podvrgnut novoj operaciji zbog opstrukcije creva, posle koje je neko vreme proveo na odeljenju intenzivne nege.

U septembru 2020. bio je zaražen koronavirusom dok je boravio na Sardiniji, odakle je prebačen u bolnicu "San Rafaele". "I ovoga puta sam se izvukao" – izjavio je po izlasku iz bolnice bivši premijer, ali je dodao i da je to bilo jedno od njegovih težih iskustava.

Nakon izlaska iz bolnice dugo se borio sa posledicama kovida, zbog kojih je često boravio u bolnici. U januaru 2021. primljen je u bolnicu u Montekarlu, u Centar za kardiovaskularne bolesti.

Pre tri meseca Berluskoni je proveo u bolnici "San Rafaele" četiri dana. Uz Berluskonija je uvek njegov lični lekar i prijatelj doktor Alberto Zangrilo, primarijus Odeljenja za reanimaciju bolnice "San Rafaele" i predsednik fudbalskog kluba Đenova.

"Nikad u svom životu nisam razmišljao o tome koliko imam godina, mogu da kažem da sam uvek živeo kao da imam četrdeset. A onda je iznenada došla bolest i sa operacijom sam shvatio da sam čovek od 80 godina", izjavio je pre nekoliko godina Berluskoni.