Читај ми!

Vreme je da se ispuni obećanje staro dve decenije – da li je rat u Ukrajini vratio proširenje u centar pažnje EU

U junu 2003. godine na samitu u Solunu zemljama Zapadnog Balkana poručeno je da je njihova budućnost u Evropskoj uniji. Tačno 20 godina kasnije, u Briselu se sve češće čuje da je vreme da se ispuni ovo obećanje, staro dve decenije. Pariz i Berlin poručuju da žele proširenu i reformisanu EU, a u Evropskoj komisiji najavljuju "novu ponudu" za Balkan.

Diplomate i analitičari su saglasni da je još rano za ocenu o mogućem preokretu u politici prema Zapadnom Balkanu, ali ističu da je proširenje ponovo u centru pažnje Evropske unije (EU), na način koji nije viđen u poslednjih deset ili petnaest godina.

Prethodne nedelje obeležila je serija neuobičajeno pozitivnih izjava najviših evropskih zvaničnika u odnosu na proširenje i region.

Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je neophodno što pre ispuniti obećanje o članstvu Zapadnog Balkana. Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da nije pitanje "da li" ni "kada" proširiti EU jer to po njemu treba da se desi što pre, već samo "kako" sprovesti pristupanje Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije.

U isto vreme, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je plan za Zapadni Balkan koji podrazumeva uključivanje u zajedničko evropsko tržište i veće evropske fondove.

U nekoj drugoj situaciji ovakve poruke verovatno bi bile udarne vesti na naslovnim stranama u Srbiji i regionu, ali posle 20 godina provedenih u evropskoj čekaonici, one u javnosti prolaze gotovo nezapaženo.

Nepoverenje u proces pristupanja EU u toj meri je ojačalo, da će mnogima biti potrebno znatno više od lepih reči da bi poverovali kako je na stolu ozbiljna ponuda.

Ipak, ustaljeni skepticizam u Srbiji i regionu ne znači da se u EU ništa bitno ne dešava.

Rat u Ukrajini definitivno promenio debatu o proširenju

U Briselu već neko vreme ističu da je rat u Ukrajini definitivno promenio debatu o proširenju. Neplanirana posledica ruskog napada na Ukrajinu je jasna svest u ostatku Evrope da je neizbežno odgovoriti na aspiracije o članstvu Kijeva, a posledično Zapadnog Balkana.

Unutar EU je otvorena debata o pripremi za Uniju od 36 ili 38 članica, a ujedno i o boljoj pripremi zemalja kandidata za članstvo. Ishod i trajanje debate su neizvesni, ali neki od važnih koraka desiće se već pre kraja godine.

"Više nije dovoljno samo reći da su vrata otvorena, moramo pomoći partnerima da kroz njih prođu", kaže predsednica Evropske komisije i predlaže plan u četiri tačke – povezivanje Zapadnog Balkana za zajedničkim evropskim tržištem, povećanje pristupnih fondova, uz uslov jačanja regionalne saradnje i ubrzanja temeljnih reformi.

Šta će tačno biti u ovom planu biće poznato u oktobru, kada Evropska komisija objavi svoj godišnji izveštaj o proširenju.

Iz Pariza takođe stižu signali da bi između oktobra i decembra, pod pritiskom očekivane odluke o otvaranju pregovora sa Ukrajinom, trebalo utvrditi jasne ciljeve i međukorake za zemlje kandidate na putu do članstva.

Taj trenutak bi mogao da bude i prvi test uverljivosti evenutalne nove politike prema Balkanu.

Ako ponuda bude parcijalna integracija u zajedničko tržište i dodatna ali ne i značajna sredstava iz fondova EU, kako se naslućuje iz govora Fon der Lajenove, to neće biti dovoljno da preokrene dinamiku procesa, smatra Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost.

Ćerimagić veruje da je delimično uključivanje regiona u neke politike, programe i agencije EU vrlo korisno, ali neće motivisati političare u regionu da brže idu ka Evropi i rešavaju otvorena pitanja na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

"EU bi morala reći da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da postanu članice EU do kraja ove decenije. U slučaju da se, iz raznih nepredvidivih razloga, EU u tom periodu ne reformiše, one zemlje regiona koje zaista budu spremne, imale bi pravo da učestvuju u jedinstvenom evropskom tržištu, uživaju četiri slobode kretanja (ljudi, robe, kapitala i usluga) i mogle bi da rade na pristupanju Šengenu, uz tehničku i finansijsku podršku kakvu imaju i članice EU. Takva ponuda bi promenila dinamiku i odnos prema EU u regionu", smatra Ćerimagić.

Da li će proširena Evropa morati drugačije da odlučuje

Osim spremnosti kandidata, drugo ključno pitanje je da li su evropski budžet i način odlučivanja spremni za prijem novih članica.

Debata o takozvanom "apsorpcionom kapacitetu" Unije već je počela. Švedska, aktuelna predsedavajuća, pripremila je o tome neformalni dokument. Španija, koja preuzima predsedavanje u drugoj polovini ove godine, i Belgija, koja će predsedavati EU na početku 2024. godine, najavljuju da će ova tema biti jedan od njihovih prioriteta.

Nemačka i Francuska smatraju da će proširena Evropa morati drugačije da donosi odluke.

Nemačka ministarka za Evropu Ana Lurman kaže da do decembra očekuje bar delimični dogovor zemalja članica o prelasku na većinsko umesto jednoglasnog odlučivanja u oblasti zaštite ljudskih prava. To bi, po njoj, bio prvi simbolični korak ka napuštanju prava veta i prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj i poreskoj politici, do kojeg bi došlo kasnije.

Ovakav predlog podržalo je za sada samo devet zemalja članica.

Žiga Faktor, analitičar češkog instituta "Evropeum", ocenjuje da će zemlje koje podržavaju nastavak proširenja morati da naprave "pogodbu" s onima koji insistiraju na unutrašnjoj reformi, ali da bi taj proces mogao da potraje i tako dodatno frustrira zemlje kandidate.

"U toku je uzavrela debata između zagovornika proširenja i onih koji proširenje uslovljavaju reformom EU. Višegradska grupa zemalja u principu podržava proširenje, ali promena načina glasanja u EU je nešto od čega ove zemlje strahuju. Posebno su Mađarska i Poljska protiv većinskog odlučivanja u spoljnoj politici, dok Češka i Slovačka imaju blaži stav", navodi Faktor.

"Zemlje regiona retko pokazivale interes za brzo pristupanje"

Prijem potencijalnih osam ili deset novih članica vratio je na sto i pitanje takozvane "Evrope u više brzina", odnosno više različitih nivoa integracije.

Predsednik Makron ponovo je oživeo ovu staru francusku ideju u nedavnom govoru u Bratislavi, zalažući se da zemlje koje ne žele dublju integraciju mogu da ostanu izvan nekih procesa, ne sprečavajući druge da to čine.

Nemački zvaničnici najavljuju da će proširenje i reforma EU biti jedna od glavnih tema predstojećih izbora za Evropski parlament u junu sledeće godine.

Pojedine diplomate u Briselu smatraju da bi nova Evropska komisija, koja će biti izabrana nakon tih izbora, mogla da bude "komisija proširenja", koja bi u svom mandatu od 2024. do 2029. godine pripremila prijem Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU.

Međutim, kad je reč o Zapadnom Balkanu, otvoreno pitanje je koliko će region koji i dalje muče brojni otvoreni problemi i zastoj u reformama, moći da iskoristi zamah koji prati pristupanje Ukrajine.

Izvori u Briselu sa iskustvom u procesu proširenja ističu da su zemlje regiona retko pokazivale interes za reforme i brzo pristupanje, kakav sada demonstrira Ukrajina, uprkos tome što rat u toj zemlji i dalje traje.

Diplomate i analitičari posebno su skeptični prema mogućnosti da Srbija iskoristi eventualno ubrzanje procesa u sledećem mandatu Evropske komisije, bez promene u politici prema Rusiji. Oni navode da je upravo ta politika razlog za zemlje članice da blokiraju otvaranja novih poglavlja sa Srbijom i da je u takvom kontekstu "teško govoriti o ubrzanju pristupanja".

четвртак, 25. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару