Premijer od 2003, a predsednik od 2014. – kako će Erdogan ojačati liru i izgraditi zemlju posle zemljotresa

U pobedničkom govoru, na pragu treće decenije vlasti, predsednik Redžep Tajip Erdogan hiljadama okupljenih daje dva ključna obećanja – izgradnja delova zemlje pogođenih zemljotresom i ekonomski oporavak.

Premijer od 2003. predsednik od 2014. – Erdoganova AK partija 21 godinu na nacionalnom nivou ne zna za poraz.

Poraženi kandidat ujedinjene opozicije Kiličdaroglu ističe: 25 miliona ljudi pokazalo je da želi smenu autoritarne vlasti.

Kako do tulumbe i sopstvenog biznisa

Građani Turske, umesto izbornih rezultata, nastavljaju da prate kurs lire. Za pet godina lira je izgubila 80 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar.

"Tulumbe su koštale 1 liru, sada koštaju deset. Poskupeli su šećer, ulje, brašno, ali i dalje imam mušterije", kaže prodavac Ahmed. 

Kada odete u supermarket, morate dobro da razmislite šta ćete kupiti.

"Moja deca su sada u srednjoj školi, oni imaju mnogo više prilika", kaže nezaposlena majka Tuba, "nego kada sam ja išla u školu."

"Ako imate svoj biznis, dobro je jer mnoge kompanije imaju odlične prihode, mogu da dobiju povoljne kredite, finansijski uslovi za njih su veoma dobri", rekao je pilot Olčaj Akdag.

Već u govoru u izbornoj noći, predsednik Turske nagoveštava – ostaje pri ekonomskoj politici niskih kamatnih stopa.

"Ta ekonomska politika u najkraćem ilustruje citat ministra ekonomije: ili ćemo imati privredni rast ili ćemo smanjiti inflaciju. Mi biramo rast. Erdogan tvrdi ako imamo visoke kamatne stope, imaćemo višu inflaciju. Ali godinama to nismo videli. On ih snižava, ali inflacija raste", kaže novinarka Esra Ozturk.

Šta je sa turskim saveznicima

Na najvažnijim izborima na svetu, kako su ih ocenjivali zapadni mediji, prekretnica je izostala. Spoljnopolitičku poziciju Turske, NATO članice u balansu između Istoka i Zapada, možda najbolje ilustruju čestitke u izbornoj noći. Erdoganu su ih uputili i predsednici Ukrajine, Rusije i Amerike. Turski zvaničnici kažu – pre pola veka izabrali smo saveznike, pitanje je da li ti saveznici sada podržavaju nas.

"Kada je rat u Siriji počeo, tražili smo odbrambeni sistem 'patriot', izbegli su to. Zato nam je bio neophodan sistem S-400 iz Rusije, a sada Turska ima i svoj odbrambeni sistem i razmatra saveze i s drugim državama", kaže Ismail Safi, član Saveta Predsedništva Turske za spoljnu politiku.

Takođe, među turskim zvaničnicima i analitičarima prilika jedno od uvreženih mišljenja je i da je Erdogan shvatio da u međunarodnoj politici više ne važe stara pravila. Erdogan, kažu, želi nove odnose sa Izraelom, Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom, a sada pokreće nove procese i sa sirijskom vladom.

Mir u svetu, mir kod kuće

Tursku spoljnu politiku sada definišu procesi poslearapskog proleća.

Na Balkanu Turska želi uticaj – stabilnost, ekonomsku i energetsku saradnju.

Turska postaje energetski hub. Gas iz turske preko Srbije može da bude distribuiran celoj Evropi.

Pred stogodišnjicu osnivanja Republike, lice Turske se razlikuje od onog predstavljenog u liku njenog osnivača Mustafe Kemala Ataturka. Ipak, tursku spoljnu politiku, kako se ocenjuje, nastavlja da oblikuje Ataturkov postulat mir u svetu, mir kod kuće.