FBI zatvara krug, ili kako je uhapšen "Snouden iz nehata"

Neposredno pre hapšenja, naoružani agenti FBI-ja upali su u kuću Džeka Tešira, osumnjičenog da je pod nadimkom "Luka" delio poverljive dokumente ostalim članovima zatvorene grupe na "Diskordu", koji su, potom preko "Telegrama", dospeli do ostalih društvenih mreža i, na koncu, medija.

Prvobitno, poverljivi dokumenti bili su dostupni grupi od oko 30 mladića i tinejdžera, a Tešira je bio pripadnik obaveštajnog odeljenja pri Nacionalnoj gardi Masačusetsa, ali se, vremenom, krug širio.

Hapšenje Tešire u Nort Ditonu u Masačusetsu potvrdio je i državni tužilac Merik Garland.

Objavljivanje dokumenata procurelih iz Pentagona najveći je udarac za američke obaveštajne službe još od kada je Edvard Snouden iz arhiva Nacionalne bezbednosne agencije, NSA, pokupio oko milion dokumenata.

Prema navodima tužilaštva, objavljivanje svakog od oko 300 dokumenata moglo bi Teširu koštati do deset godina zatvora, jer će, kako stvari stoje, biti optužen za špijunažu, koja uključuje neovlašćeno preuzimanje i deljenje poverljivih spisa od važnosti za nacionalnu bezbednost koji bi mogli štetiti Sjedinjenim Državama ili pomoći neprijateljima.

Tešira, Snouden iz nehata

Oko 300 presavijenih stranica poverljivih dokumenata, koji su procureli iz Pentagona, podiglo je ozbiljnu prašinu od Južne Koreje do Vašingtona, čiji su zvaničnici nedeljama pokušavali da otkriju ko je odgovoran za objavljivanje ovih spisa.

Prema tim spisima, Rusija i NATO su, prošle godine, bili na ivici otvorenog rata kada je ruski borbeni avion, iznad Crnog mora, umalo oborio britanski izviđački avion, čime je suštinski negirana prvobitna verzija "bliskog susreta" špijunske letelice i para "suhoja" Su-27.

Britansko ratno vazduhoplovstvo nakratko je obustavilo patrolne letove iznad Crnog mora posle bliskog susreta izviđačkog aviona RC-135 i para ruskih "suhoja", rekao je britanski ministar odbrane Ben Volas 20. oktobra, gotovo mesec dana posle incidenta na nebu iznad Crnog mora.

Jedan od ruskih avion je, prema toj verziji, greškom ispalio projektil "u vidokrugu" britanske letelice, što je objašnjenje koje su obe strane prihvatile sve do kraja prošle sedmice, kada se ispostavilo da je incident bio mnogo ozbiljniji.

"Ruski avion je umalo oborio britansku letelicu", navodi se u jednom od procurelih dokumenata, čime se ispostavilo da prvobitna verzija predstavlja umivenu verziju stvarnog događaja, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba u Ukrajini. "Suhoj" je projektil ispalio nedaleko od Krima 29. septembra.

Kad Mosad podstiče demonstracije

Osim incidenta iznad Crnog mora, sveže objavljeni dokumenti, o čijoj se verodostojnosti i dalje vode rasprave, obuhvataju i ulogu izraelske tajne službe Mosad u demonstracijama protiv pravosudnih reformi, koje je pokrenula vlada Benjamina Netanjahua, kao i špijuniranje južnokorejskih zvaničnika, zabrinutih da bi se moglo saznati da je Ukrajina krajnja destinacija municije prodate Amerikancima.

Kabinet izraelskog premijera odlučno je demantovao umešanost Mosada u antivladine proteste u Izraelu, svega 48 sati pošto je objavljen tajni dokument u kojem se navodi da su visoki zvaničnici ove tajne službe ohrabrivali i u nekoliko navrata javno pozivali svoje agente i građane na proteste.

"Mosad i zvaničnici te službe nisu bili uključeni u ove probleme i u potpunosti su privrženi služenju državi na način na koji to Mosad čini od osnivanja", saopštio je kabinet premijera Izraela.

Dokument, označen kao "strogo poverljiv", pak navodi na zaključak da su visoki zvaničnici ove tajne službe pozivali svoje službenike i građane Izraela da učestvuju u protestima protiv pravosudnih reformi, uključujući i "nekolio direktnih poziva na koje je reagovala izraelska vlada".

Prema izraelskim zakonima, uloga Mosada nije jasno definisana zakonom, ali ta tajna služba, poput britanskog MI-6 i američke Centralne obaveštajne agencije, nikada ne bavi pitanjima vezanim za unutrašnju politiku.

Curenje dokumenata izazvalo je probleme i u Seulu, posebno jer se u najmanje dva od sveže procurelih dokumenata navodi da su Amerikanci špijunirali južnokorejske zvaničnike, mahom zbog njihove zabrinutosti da bi municija, koju su planirali da prodaju SAD, mogla da završi u Ukrajini.

"Tokom nedelje ćemo održati neophodne konsultacije sa američkom stranom", navela je južnokorejska vlada, koja je još ranije jasno objavila da stranama u sukobu neće isporučivati naoružanje.

U špijunsku aferu uključila se i opozicija, koja je od vlade zatražila da ispita navode o operativcima Centralne obaveštajne agencije, koji su prisluškivali zvaničnike u Seulu.

Potraga za izdajnicima

Federalni istražni biro poslednja je u nizu američkih institucija koja se uključila u pokušaje da se pronađe izvor dokumenata koji su se, od početka marta, našli na društvenim mrežama Diskord i Tviter.

Američki zvaničnici su, posle početnog nećkanja, priznali da je oko 100 različitih dokumenata autentično, te da potiču sa brifinga združenog generalštaba oružanih snaga SAD.

Istovremeno, objasnili su i da je unekoliko promenjen sadržaj najmanje jednog od dokumenata, ne navodeći o kojem se spisu zaista i radi.

Analitičari smatraju da je promenjen izveštaj o gubicima dve strane od početka rata do 1. marta, prema kojem su ruske snage izgubile između 16.000 i 17.000 vojnika, dok je istovremeno poginulo više od 70.000 Ukrajinaca.

Šef združenog štaba oružanih snaga SAD, general Majk Majli, još u novembru je objavio da su gubici ruskih snaga u Ukrajini debelo premašili 100.000 ljudi, kao i da je sličan broj mrtvih i na ukrajinskoj strani.

Rusko ministarstvo odbrane je, do sada, priznalo da je oko 6.000 pripadnika oružanih snaga te države poginulo na ukrajinskom frontu. Ukrajinska strana tvrdi da su Rusi izgubili oko 177.000 vojnika, dok se procene Pentagona kreću i do 200.000 mrtvih Rusa i upola manje stradalih Ukrajinaca.

Osim Federalnog istražnog biroa u jurnjavi za izvorom dokumenata učestvuju ministarstva odbrane i pravde, kao i sijaset državnih agencija, pre svega jer se smatra da su spisi procureli upravo iz američkih izvora.

Ovakva tvrdnja potkrepljena je činjenicom da su mnogi od dokumenata označeni kao "Secret/NoForn", odnosno tajna nedostupna bilo kojoj drugoj državi.

Iako je reč o ozbiljnom curenju dokumenata, eksperti smatraju da neće imati ni izbliza ozbiljne posledice kao kada je Vikiliks 2013. godine objavio oko 700.000, do tada, tajnih dokumenata, depeša i snimaka.

Francuska veza i akcije "Vagnera"

Na meti kritika našla se i Francuska, posebno posle objavljivanja dokumenta u kojem se navodi da se u Ukrajini nalazi oko 100 vojnika iz Letonije, Britanije, SAD, uključujući i francuske specijalce.

Francuska je sadržaj ovog dokumenta, urgentno, demantovala.

"U operaciji u Ukrajini nema francuskih vojnika... Dokumenti ne potiču od francuskih oružanih snaga i ne komentarišemo sadržaj spisa čije je poreklo upitno", rekao je portparol ministarstva vojske Sebastijen Lekorn.

Francuska se pominje i u delu koji se odnosi na navodni pokušaj Ujedinjenih Arapskih Emirata da, preko medija, obaveštajnih agencija i naučnika utiče na javno mnjenje u toj državi.

Dokumenti, takođe, pokazuju i sposobnost američkih obaveštajnih službi da prate aktivnosti ruskog "Vagnera" širom sveta, uključujući i planove za operacije na Haitiju, te navodno osujećeni plan ruskih plaćenika da oružje nabave u Turskoj.

U akciju nabavljanja oružja bila je, navodno, uključena i vojna hunta u Maliju, koja je trebalo da posluži kao tranzitna stanica turskog oružja. "Vagner", prema tim dokumentima, u Maliju ima više od 1.500 vojnika.

Iz dokumenata se, takođe, može zaključiti da Amerikanci imaju prilično jasan uvid u akcije ruskih vojnih planera, odnosno da je ceo bezbednosni i vojni sistem Rusije kompromitovan do te mere da Vašington iz dana u dan prati njihove planove i izbor meta.

Ukrajina ostaje bez raketa

U jednom od najinteresantnijih dokumenata, datiranom 23. februara, navodi se da će, ukoliko se borbe nastave istim tempom, ukrajinska protivvazdušna odbrana do 2. maja ostati bez projektila za sistem S-300.

Vojni zvaničnici su odmah ocenili da bi ovakva informacija mogla biti od velike koristi ruskim vojnim planerima, zbog čega je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odmah po njihovom objavljivanju, sazvao sastanak najviših vojnih zvaničnika.

Nedugo posle ovog susreta, zaključeno je da će Rusija, ukoliko municija hitno ne bude isporučena Ukrajini, vrlo brzo u borbe uvesti značajnije vazdušne snage, što bi moglo direktno uticati na stanje na frontu.

Dokumenti se, takođe, odnose i na trenutni odnos snaga na borbenim linijama, pre svega u vazduhu, jer Pentagon smatra da je Rusija na aerodrome u okolini fronta rasporedila oko 485 aviona, u odnosu na 85 ukrajinskih.

Amerikanci smatraju da je ukrajinska strana na ivici da izgubi bitku za Bahmut, pošto su posle serije napada ruskih specijalaca i pripadnika "Vagnera", jedinice stacionirane u ovom gradu praktično opkoljene.

"Od 25. februara, ukrajinske snage u Bahmutu su praktično opkoljene", navodi se u dokumentu, uz ocenu da je moral ukrajinskih vojnika nizak, te da će, ukoliko grad bude u potpunosti opkoljen, biti nemoguća evakuacija ranjenih i dopremanje municije.

Rat informacijama

Količina, učestalost i detalji sirovih podataka koji se objavljuju u vezi sa krizom na granici Rusije i Ukrajine je bez presedana u istoriji obaveštajnih službi. Posle godina dominacije ruskih izvora, Vašington je u velikoj meri uspeo da preuzme inicijativu u novom informativnom ratu.

Tajni planovi, satelitski snimci, navodni špijuni, helikopteri u brišućem letu, strateški bombarderi, tenkovi, balistički projektili, oklopni transporteri, kolone vozila na putevima, tovari vojne opreme na aerodromima – fotografije su koje su preplavile medije i društvene mreže.

Talas bezbednosnih podataka, koji su decenijama ranije pažljivo sklanjani od očiju javnosti, usledio je posle serije loših procena američkih obaveštajaca, kojima se na teret stavljalo da su prespavali najave ruske invazije na Krim 2014. godine, ulaska u sirijski sukob godinu dana kasnije i mešanje u predsedničke izbore u SAD 2016. godine.

Nova informativna strategija Vašingtona testirana je svega nekoliko meseci posle iznenađujuće brzog pada Kabula i procena koje su se ispostavile zaludnim nadama, da bi avganistanska vojska, umesto par nedelja, mogla mesecima odolevati pritiscima talibana.

"Broj, učestalost i detaljnost sirovih obaveštajnih podataka koji se objavljuju jeste bez presedana", napisao je nekadašnji zvaničnik Centralne obaveštajne agencije Daglas London za Forin afers.

Glavni kreator nove strategije Vašingtona, kako je neposredno pred početak rata u Ukrajini objavio magazin Njujorker, jeste savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, koji je u nekoliko pojavljivanja na američkim televizijskim mrežema potencijanu invaziju Ukrajine nazvao katastrofom.

Napad je, prvobitno, bio najavljen za 16. februar, da bi postepeno bio pomeran, što su Rusi protumačili kao dokaz očigledne medijske manipulacije, dok su Amerikanci slavodobitno obznanili da je obeladonjivanje planova odvratilo ruskog predsednika Vladimira Putina od početka napada.

Suštinski, informativni rat nove generacije počeo je krajem novembra 2021. godine, kada su Amerikanci objavili prve procene prema kojima se blizu granica Ukrajine nalazilo oko 70.000 ruskih vojnika i gomila opreme. Do početka rata, broj vojnika i vozila je rastao.

Rat je počeo 24. februara 2022. godine.