Zemljotres solitere sveo na gomilu šuta, šta je ključno u potrazi za preživelima

U potresu koji je pogodio južnu Tursku i severnu Siriju poginulo je više od 7.000 ljudi, povređeno više od 35.000, a urušeno na hiljade objekata.

Miloš Milenković iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kaže za RTS da je nakon ovakvog potresa na prvom mestu vađenje ljudi iz ruševina. Objašnjava da se nakon prvog izviđanja procenjuje da li će se raditi probijanje i presecanje ruševina. Odluku o tome donosi vođa tima, kako bi se bezbedno prišlo unesrećenima, dodaje Milenković.

Na pitanje da li im znači kada čuju dozivanje osobe ispod ruševina, Milenković kaže da spasiocima to znatno olakšava posao, ali dodaje da se treba izboriti i sa sopstvenim emocijama. "One su jake, ali to ne sme da utiče na naš rad", dodaje.

Ističe da naši spasioci koji su upućeni kao ispomoć prvo uspostavljaju kontakt sa štabom lokalnih snaga koji im određuje područje rada, a sa njima ide i lokalac.

Postoji pravilo da su u prvih 36 sati najbolje šanse da se izvuku preživeli. Milenković ističe i da je svaka sekunda važna i da svaka situacija ima svoje specifičnosti, kao i da je uveren da se spasioci na terenu neće doslovno držati tog pravila. 

Milenković ukazuje na to da posao spasiocima otežavaju sneg, niska temperatura, šteta na vitalnoj infrastrukturi. Teško će se stići do ruralnih područja, dodaje Milenković.

"Dok god bude slabijih potresa troši se seizmička energija"

Seizmolog Slavica Radovanović ukazuje na to da se i danas tlo treslo jačnom od četiri jedinice Rihtera. "Dok god bude slabijih potresa troši se seizmička energija, pa je sve manja mogućnost da dođe od jačih zemotresa od oko šest jedinica", ističe Radovanovićeva.

Konstatuje da se zemljotres ne može predvideti, ali da se na osnovu seizmičke karte za određeno područje zna da tu može doći do snažnih potresa što je smernica za način gradnje novih objekata. Iz vremena Rimskog i Otomanskog postoje dokumenti koji svedoče o jakim zemljotresima, kaže Radovanovićeva.

Navodi da je jačina od 7,8 jedinica gornja granica za to područje. "Na mestima gde se sudaraju kontinenetalne tektonske ploče gornja granica je osam jedinica Rihtera", objašnjava.

Ukazuje na to da je očigledna migracija seizmičnosti ka severu. Prema njenim rečima, seizmičnost se može pomerati ka severu gde je bio težak potres 1939. kada je poginulo više od 30.000 ljudi ili ka jugu prema Libanu i Izraelu.

Kakve su posledice na Balkan 

Kao opravdane razloge za rušenje objekata u zemljotresu, Radovanovićeva navodi da je to za one koji su građeni pre donošenja savremenih propisa, do 60-tih godina 20. veka, a u praksi se teško može očekivati da se svi ojačaju.

"Problem je sa savremenim, gde nisu ispunjeni savremeni seizmološki uslovi. Imamo primer urušavanja zgrade gde tlo nije izdržalo, a moralo je pre gradnje da se uradi analiza. Ako je ceo kvart porušen – ili je loša gradnja ili nije uzet uticaj tla", smatra sezimološkinja.

Radovanovićeva kaže da razoronost zavisi od dubine zemoljotresa – što je plići posledice su veće.

"Epicentar se ne sme posmatrati kao tačka. On je dugačak sto kilometara i dug deset. Da je bio dublji šteta bi bila manja, ali ovaj nije bio takvog tipa", navodi Radovanovićeva.

Upozorava da ovakav zemljotres ostavlja posledice i na Balkan, jer je akumulirano mnogo seizmičke energije.

Podseća i da treba raditi na strogoj primeni građevinskih propisa, jer zemljotresi do šest jedinica mogu da poruše 15 odsto objekata od cigle.