Istočnoazijski proizvođači čipova u raljama američke geopolitike

Svetsko tržište čipova prošle godine prešlo je granicu od 500 milijardi američkih dolara, a lavovski deo planetarne proizvodnje tih dragocenih komponenti smešten je u Istočnoj Aziji. Globalni lideri u proizvodnji čipova Tajvan, Južna Koreja i Japan nalaze se pod velikim političkim i ekonomskim priitiskom Vašingtona da ulažu u SAD, smanje zavisnost od kineskog tržišta i Pekingu uskrate svoje najsavremenije proizvode.

Paralelno sa jačanjem vojnih veza sa saveznicima u Istočnoj Aziji kroz sve učestalije zajedničke manevre, pomorske i vazdušne patrole i isporuke oružja čiji je cilj da se obuzda rast političkog i vojnog uticaja Pekinga u Azijsko-pacifičkom regionu, Vašington poslednjih godina vredno radi i na ekonomskom sputavanju najmnogoljudnije zemlje sveta kroz uvođenje većih tarifa na kineske proizvode, sprečavanje kineskog ulaganja u strateške sektore kao što su energetika i telekomunikacije ili ograničavanje i zabrana izvoza naprednih tehnologija Pekingu.

Ekonomsku komponentu te blokovske strategije koja uključuje i smanjivanje zavisnosti američkih i preduzeća savezničkih zemalja od kineskog tržišta i investicija sve češće karakteriše izraz "razdvajanje", jer ona podrazumeva slabljenje i prekid ekonomskih veza sa Pekingom.

Ona, međutim, istovremeno znači i čvršće integrisanje američke industrije s privredama vojnopolitičkih saveznika u Istočnoj Aziji kako bi se diversifikovala ekonomska razmena, odnosno našla tržišta koja bi bila alternativa kineskom i delile važne tehnologije koje donose prednost u ekonomskom razvoju i vojnoj sposobnosti - to u ovom trenutku naročito važi za proizvodnju čipova, te razvoj informacionih tehnologija i veštačke inteligencije.

Posebno snažan fokus stavljen je na čipove, odnosno, poluprovodnike, koji su u poslednjih nekoliko godina deficitarni.

Sjedinjene Države su ove godine uložile velike napore da sa Japanom, Republikom Korejom i Tajvanom oforme političko-ekonomski mehanizam usmeren na integraciju njihovih industrija poluprovodnika nazvan "Čip četvorka".

U okviru njega, na primer, sastajaće se ministri inostranih poslova i ekonomije kako bi diskutovali o načinima za povećanje proizvodnje, deljenje relevantnih znanja i tehnologija, dalje usavršavanje čipova, te sprečavanje curenja te tehnologije geopolitičkim takmacima Vašingtona, naročito Kini.

Američka vlada, na čiju inicijativu je osnovana Četvorka, dakle, najpre kroz nju želi da reši problem nestašice čipova, koji je nemala prepreka većem privrednom rastu, ali i da uskrati pristup Narodnoj Republici Kini najsavremenijim tehnologijama u oblasti njihove proizvodnje, kako bi se usporio njen ekonomski i vojni razvoj, odnosno, održala i povećala tehnološka prednost SAD u globalnoj geopolitičkoj utakmici sa Pekingom.

Istočna Azija je ubedljivi svetski lider u proizvodnji i razvoju čipova. Samo Tajvan proizvodi oko polovine svih svetskih čipova, a njegove kompanije imaju udeo od čak 90 posto na svetskom tržištu najsofisticiranijih, odnosno, najmoćnijih čipova koji sadrže kola širine manje od deset nanometara.

Američka strategija za ovladavanje čipovima

Ti napori Vašingtona sastoje se iz dva osnovna dela: ekonomskih ulaganja u istraživanje vezano za čipove i proširivanje proizvodnih kapaciteta i velike, agresivne diplomatske ofanzive.

Naime, tokom leta u SAD je usvojen zakonski akt koji omogućava finansiranje iz državnog budžeta programa teškog čitavih 52 milijarde dolara za podsticanje inovacija i proizvodnje poluprovodnika, koji podrazumeva značajne subvencije i poreske olakšice za strane (pre svega istočnoazijske) investitore, koji su posebno važni s obzirom da poseduju najnaprednije tehnologije.

Te subvencije i olakšice za strane kompanije, međutim, uslovljene su time da one deset godina ne smeju da naprave značajnije poteze u svrhu širenja svojih kapaciteta u trećim zemljama.

Predsednik Džozef Bajden se u maju prilikom posete Republici Koreji najpre, direktno s aerodroma, uputio u fabriku "Samsung elektroniksa" koja je šest meseci ranije obećala kolosalno ulaganje u novu fabriku naprednih logičkih čipova u Teksasu koja bi zaposlila čak 2.000 radnika, dok je predsednica Donjeg doma američkog parlamenta (Kongresa) Nensi Pelosi tokom svoje čuvene (iz Pekinga gledano provokativne) posete Tajvanu početkom avgusta u Tajpeju imala sastanak sa rukovodstvom najvećeg svetskog proizvođača poluprovodnika "TSMC".

Ubrzo nakon nje prestonicu dvadesetromilionskog pacifičkog ostrva posetio je i guverner Indijane Erik Holkomb, koji želi da privuče tajvanske proizvođače i dizajnere čipova u svoju državu.

Dalje, krajem septembra američka potpredsednica Kamala Haris iskoristila je svoj boravak u Tokiju povodom državne sahrane bivšeg premijera Šinza Abea da okupi predstavnike japanske industrije čipova i prezentuje im povoljnosti pomenutog investicionog programa američke vlade.

Stručnjaci tvrde da se iza snažnog nastojanja Vašingtona da privuče tajvanske, južnokorejske i japanske proizvođače čipova, pored želje da se nadomesti nestašica tih esencijalnih komponenti i da se iste uskrate Pekingu kako bi se usporio razvoj kineske ekonomije i armije, nalazi i shvatanje da američki "Intel" već tehnološki zaostaje za svojim takmacima sa Tajvana i Korejskog poluostrva ali i za holandskim "ASML"-om, te da je za očuvanje kompetitivne prednosti američke privrede u globalnoj tržišnoj utakmici i tehnološke prednosti američke vojske nad kineskom neophodno koncentrisanje industrije najsavremenijih čipova na američkom tlu.

Ta diplomatska ofanziva koja se sastoji od štapa i šargarepe, budući da se istočnoazijskim kompanijama preti zatvaranjem američkog tržišta i sankcijama ako nastave da najsavremenije tehnologije prodaju Kini i istovremeno nude ogromne olakšice i finansijski stimulansi ako otvore postrojenja na američkom tlu daje prilično dobre rezultate.

Jer ne samo što je "Samsung" pristao da u blizini Ostina podigne pomenuto postrojenje ukupne vrednosti od čak 17 milijardi dolara, već je i Tajvanski "TSMC" objavio da će u Arizoni podići fabriku čipova od 12 milijardi dolara. I "SK Hajniks" planira ulaganje od 15 milijardi dolara u SAD.

Dalje, tajvanski (i treći svetski) proizvođač silikonskih pločica za čipove "Global vejfers" planira da ove godine počne izgradnju postrojenja vrednog pet milijardi dolara u Teksasu.

Takođe, jedan od najvećih svetskih dizajnera čipova, tajvanska komanija "MediaTek" u saradnji s američkim univerzitetom Perdju otvoriće centar za projektovanje tih složenih, osetljivih komponenti u državi Indijani.

Prošle godine obim prodaje poluprovodnika u svetu po prvi put je prešao 500 milijardi dolara, a do 2030. godine bi trebalo da dostigne bilion (1.000 milijardi) dolara.

Rad Vašingtona na tome da stabilizuje snabdevanje čipovima koji su danas nezaobilazne komponente ne samo u kompjuterima i pametnim telefonima ili raketnom naoružanju, već i u automobilima i kućnim aparatima ima ploda i u smislu da je, čini se, podstaklo unutrašnje investicije u zemljama koje su njegovi vojnopolitički saveznici.

U Japanu je, na primer, pred posetu tamošnjeg ministra ekonomije Koićija Hagiude SAD u julu javnost upoznata s odlukom vlade u Tokiju da domaćem proizvođaču čipova kompaniji "Kioksija", koja je oformljena izdvajanjem iz posrnule korporacije "Tošiba" i u kojoj veliki vlasnički udeo ima američka firma "Vestern didžital", dodeli pomoć od skoro 700 miliona dolara.

Štaviše, nakon pomenutog sastanka Harisove s predstavnicima japanske vlade i industrije u Tokiju krajem septembra, kada je ona naglasila da je Japan kada su u pitanju čipovi od suštinske važnosti za snabdevanje američke ekonomije, objavljen je i finansijski stimulus vlade u protivvrednosti od oko 320 miliona dolara američkoj kompaniji "Mikron tehnolodžis" u svrhu izgradnje fabrike DRAM čipova u gradu Hirošima.

Dileme i strahovanja proizvođača čipova u zemljama saveznicama Vašingtona

Naravno, tajvanski, južnokorejski i japanski dizajneri i proizvođači čipova i opreme potrebne za njihovu izradu nisu prosto žrtve političkog pritiska radi kontriranja rastu kineske ekonomske i vojne moći, već i zainteresovana strana, jer će im u uslovima ozbiljnih nestašica čipova širom sveta povećanje kapaciteta proizvodnje u SAD doneti dobar profit.

Proširenje proizvodnog kapaciteta vrlo je skupo i kada su čipovi u pitanju i logistički izuzetno složeno, pa im državne subvencije kojima ih sada i njihove sopstvene vlade zasipaju nesumnjivo znače, i u smislu ublažavanja rizika, kakav je, recimo, inflacija koja se sada širi svetom i može dovesti do značajnog pada u potražnji za proizvodima koji sadrže čipove, kao što su automobili, kompjuteri i drugi.

Ipak, kompanije iz oblasti proizvodnje poluprovodnika u zemljama vojnopolitičkim saveznicima SAD osećaju se ugroženim nastojanjem Vašingtona da tehnološki izoluje Kinu - tajvanske, južnokorejske i japanske kompanije koje posluju u Kini strahuju da će američka zabrana izvoza naprednih telekomunikacionih i informacionih tehnologija i veštačke inteligencije ozbiljno omesti snabdevanje njihovih postrojenja u najvećoj azijskoj državi komponentama koje su američkog porekla.

One od njih koje imaju interese i u SAD plaše se i da im prete finansijski penali od američke države zbog toga što posluju u Kini.

Za te kompanije je naročito opasna mogućnost da bi se kao uslov za nastavak rada u SAD od njih u budućnosti moglo da traži da sasvim napuste kinesko tržište. U tom smislu, tajvanski, južnokorejski i japanski proizvođači čipova, odnosno, opreme za njihovu izradu zaista imaju dosta razloga za brigu zbog incijative i pritisaka Vašingtona da se Peking tehnološki izoluje.

Naime, Tajvan je u 2021. godini u Kinu izvezao robe i usluga u vrednosti od čak 189 milijardi američkih dolara, a u tom izvozu dobar udeo zauzimaju mašine i elektronika, uključujući tu i integrisana kola.

Veliki broj tajvanskih fabrika koje proizvode čipove, pametne telefone i kompjutere nalaze se na tlu matice Kine, pa je veće ekonomsko odvajanje od najmnogoljudnije zemlje planete za njih praktično nemoguće.

Kina je najveći spoljnotrgovinski partner ne samo Tajvana, već i Japana i Republike Koreje.

Na Kinu, recimo, otpada čak četvrtina svog južnokorejskog izvoza i 60 odsto izvoza poluprovodnika. Južnokorejski proizvođači poluprovodnika poput "Samsung elektroniksa" i "SK Hajniksa" prošle godine su od Kineza zaradili fantastičnih 77 milijardi dolara.

"Samsung" u Kini proizvodi 20 posto svojih memorijskih čipova, dok je "SK Hajniks" još više predan Kini, odakle dolazi čak 40 procenata njegove produkcije čipova.

Takođe, četvrtina kapaciteta japanskog proizvođača mašina i hemikalija potrebnih za izradu čipova "Tokio elektron" otpada na Kinu.

Tu treba dodati i činjenicu koju su u pregovorima sa američkim političarima i privrednicima isticali tajvanski biznismeni da uspostavljanje fabrike čipova u SAD košta 50 posto više nego na njihovom ostrvu, zbog čega ni velike poreske olakšice koje nudi američka vlada nemaju stimulativni efekt za njihova preduzeća u onoj meri u kojoj se možda nadaju u Vašingtonu.

I, konačno, veliki transferi tehnologije Amerikancima kroz uspostavljanje zajedničkih razvojnih i test centara i otvaranje fabrika čipova u SAD u doglednoj budućnosti ojačaće američku industriju i od nje napraviti još moćnijeg konkurenta.

Štaviše, kada je Tajvan u pitanju, prenos njegovih znanja i tehnologija u SAD i smanjenje zavisnosti američke privrede od čipova koji se prave na tom pacifičkom ostrvu i u tajvanskim postrojenjima u matici Kini, ironično, mogao bi da umanji interes Vašingtona da se direktno vojno uključi u njegovu odbranu od eventualne kineske vojne intervencije.

петак, 19. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару