Finska i Švedska razmatraju ulazak u NATO, članstvo moguće već u junu

Premijerka Finske Sana Marin rekla je, tokom posete Švedskoj, da će ta zemlja uskoro doneti odluku o članstvu NATO-u.

"Mislim da će se to dogoditi brzo, za nekoliko nedelja, ne meseci", rekla je Sana Marin uoči sastanka sa premijerkom Švedske Magdalenom Anderson u Stokholmu.

Poručila je da odluka o članstvu u NATO-u mora da bude pažljivo analizirana, ali da se sve promenilo otkako je počeo sukob u Ukrajini krajem februara.

"Razlika između statusa partnera i člana je vrlo jasna i ostaće takva. Ne postoji drugi način da se dobiju bezbednosne garancije osim kroz zajedničku odbranu koju NATO garantuje članom 5", navela je Sana Marin i napomenula da je važno u Finskoj postići konsenzus o članstvu.

Magdalena Anderson i Sana Marin razgovarale su o odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji Švedske i Finske, kao i o bezbednosno-političkoj situaciji u neposrednom okruženju, preneo je švedski javni servis SVT.

Anderson: Potrebno ozbiljno razmotriti dobre i loše strane članstva 

Kada je reč o švedskom članstvu u NATO-u, Andersonova nije bila toliko izričita i napomenula je da treba ozbiljno razmotriti dobre i loše strane članstva i da se cela situacija i dalje analizira.

Istakla je da su u toku razgovori vlade i parlamentarnih stranaka o novoj analizi bezbednosne politike koji se moraju završiti do 31. maja, ali nije isključila da bi mogli da budu završeni i ranije.

"Moguće je završiti i pre toga. Ne moraju da se vode do krajnjeg roka. Zavisi od toga koliko je vremena potrebno da se uradi analiza", navela je Magdalena Anderson.

Uprkos tome, britanski Tajms je u ponedeljak preneo da bi Finska i Švedska već na leto mogle da postanu deo NATO-a, a švedski list Svenska dagbladet preneo je danas saznanja iz vrha vladajuće Socijaldemokratske partije kako je cilj Magdalene Anderson da Švedska prijavu za članstvo u NATO podnese već u junu.

Podeljeno je i mišljenje u vezi sa potrebnom većinom u parlamentu. Socijaldemokrate tvrde da je za članstvo potrebna kvalifikovana većina, odnosno najmanje 75 odsto glasova poslanika, dok iz Umerene partije smatraju da je takvu odluku potrebna prosta većina.

Finska premijerka je poručila da bi bilo dobro kada bi njena zemlja i Švedska napravile isti izbor bezbednosne politike, kao i da će novu analizu bezbednosne politike vlada Finske objaviti u sredu.

Švedska je tokom dva svetska rata bila vojno neutralna, a u ratove nije ulazila od Švedsko-norveškog rata 1814. godine, kada je prihvatila politiku neutralnosti, dok je Finska neutralna od 1948. godine. Obe zemlje su od 1995. u Evropskoj uniji.