Kada bi, i gde, Rusija i Ukrajina mogle da sednu za pregovarački sto

Dok širom Ukrajine traju oružani sukobi i vodi se odlučujuća borba za Kijev, sa zemlje i iz vazduha, iz kabineta ukrajinskog predsednika stiže potvrda – sa Kremljom su u stalnom kontaktu.

Zelenski je ponudu Vašingtona za evakuaciju odbio. Drugog dana rata, ruski predsednik prihvatio je ponudu ukrajinskog kolege da razgovaraju. Već sledećeg, Ukrajina razgovore, pod ruskim uslovima, ne prihvata. O kojim uslovima je reč, ne preciziraju.

"Ukrajina je svakako u jednoj vrlo defanzivnoj poziciji, dakle, ona ima međunarodno pravo na svojoj strani, i definitivno slučaj agresije, na svojoj teritoriji. Ali, s druge strane, vojska, iako se za sada prilično dobro drži, s obzirom na okolnosti – mali su izgledi da mogu da računaju na neki vojni uspeh", kaže Igor Novaković sa Instituta za evropske studije.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li Rusija uopšte želi da pregovara sa Zelenskim i da li je ovo, u stvari, jedna vrsta taktike kojom bi se stavilo do znanja pre svega Zapadu, ali i Kini, koja je nedavno apelovala na početak pregovora, da Rusija zapravo nema nameru da okupira Ukrajinu.

"Neće biti novog koraka u organizaciji pregovora dok jedna strana ne pokaže da je njena pozicija nadmoćnija – bilo da Rusija popustljivije sedne sa Kijevom bilo da Kijev pod vrlo teškim okolnostima, zahtevom za predaju i da sluša jednu vrstu političke naredbe Moskve da sedne za sto", mišljenje je Milana Igrutinovića sa Instituta za evropske studije.

Ko bi mogao da bude posrednik 

Budimpešta je ponudila da bude domaćin. Nijedna strana tu ponudu nije odbila, razmatraju je, rekao je mađarski šef diplomatije.

Mađarski premijer poslednji je lider EU koji je osudio ruski napad. Reč rat nije upotrebio. Za Moskvu, Varšava nije prihvatljiva. Za Kijev, Jerusalim je bolja opcija od Minska.

Turski predsednik ruskog kolegu zvao je u Ankaru. U međuvremenu, ruske agencije prenose da je Lavrov turskom kolegi potvrdio spremnost Rusije da pregovara.

"Pominjao se i Peking kao posrednik, ali pitanje da li bi ostali partneri, pre svega Ukrajina da jedna vankontinentalna sila bude glavni posrednik za konflikt koji je evropski", navodi Igrutinović

Novaković smatra da bi tu mogla da uskoči neka druga država poput Švajcarske. "U nekom veoma iznenađujućem scenariju, s obzirom na naše spoljnopolitičko pozicioniranje, možda bi i Srbija mogla da bude ta", kaže Novaković.

O čemu bi se pregovaralo 

Šta bi moglo da se nađe na stolu pregovarača? Dok se tri meseca upozoravalo na mogući rat, Rusija je od Zapada tražila garancije da Ukrajina neće u NATO.

Ukrajinski predsednik sada nudi razgovore o neutralnosti. Uprkos pet godina staroj težnji zemlje ka Severnoatlantskoj alijansi. Kremlj ne krije svoj politički cilj.

Promenu vlasti u Kijevu. Putin je pozvao ukrajinsku vojsku da uzme stvari u svoje ruke. Prema samoj najavi pregovora Moskve i Kijeva, Vašington i Pariz su sumnjičavi. Nastavak operacija zato je, kako se tumači, izvesniji.

"Zvaničnici Vašingtona su rekli - kakva je to diplomatija koja se pregovara pod ucenom praktično, dok je Makron rekao da on očekuje da će rat i kriza izazvana ratom dugo trajati i ubacio jednu skepsu u mogućnost pregovora", kaže Igrutinović.

Ukrajinu zapadni saveznici nisu ohrabrili da pod ovim okolnostima pregovara o primirju, miru i poltičkoj sudbini svoje zemlje.

"Ako je verovati određenim informacijama koje dolaze iz Rusije, Putin planira da ovu operaciju okonča u okviru dve nedelje. Ako je to istina, onda on, u stvari, tokom te dve ndelje hoće da zauzme što bolje pozicije ka onome što je njegov cilj i da sa tih osnova započne pregovore u koje bi mogli da budu uključeni i Zapad i Ukrajina", rekao je Novaković.

Ujedinjene nacije nastale su posle rata kako bi okončale ratove. Danas, taj cilj nije ostvaren, kaže generalni sekretar Antionio Guteres i poziva: Dajmo još jednu šansu miru.