Akcija ODKB-a u Kazahstanu pokazala tri stvari, nije slučajno što su većina mirovnjaka padobranci

U nemirima u Kazahstanu, početkom januara, stradale su 244 osobe, među kojima je 19 pripadnika snaga bezbednosti. Sukobi su počeli na jugoistoku zemlje kao građanski protesti zbog više cene tečnog naftnog gasa. Predsednik postsovjetske države pozvao je ODKB da reaguje. Danas je krajnji rok da mirovnjaci napuste Kazahstan.

Ono što je za Ameriku NATO, to je za Rusiju Ugovor o kolektivnoj bezbednosti – skraćeno ODKB. Od osnivanja do sadašnjeg formata, gde su punopravne članice – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan, do prve borbene misije prošle su tri decenije.

Odazvali su se na poziv kazahstanskog predsenika Tokajeva kada su aerodrom u Almatiju držali naoružani demonstranti. Akcija ODKB-a, prema oceni stručnjaka, pokazala je bar tri stvari: da može da odgovori na svaku pretnju u regionu, da je Moskva prva adresa za sve bezbednosne pretnje na postsovjetskom prostoru i još nešto.

"Treća stvar, činjenica da je ova operacija bila brza i u smislu dolaska, ali i odlaska iz Kazahstana govori o tome da se slična operacija može ponoviti i ubuduće", navodi Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative.

Operacija je za ODKB bila mirovna misija. Učestvovalo je više od 2.000 vojnika svih članica i oko 250 jedinica vojne tehnike.

"Nije slučajno što je najveći kontingent mirovnih snaga bio naravno ruski i opet nije slučajno što je najveći deo tog kontingenta činilo ljudstvo vazdušno desantnih snaga. Prosto rečeno padobranci, koji su po svojoj obuci obučeni da brzo prelaze u dejstvo na zemlji u složenom okruženju", ističe Miloš Jevtić sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

Po broju realizovanih misija, vojnika i članica saveza, ODKB ne može da se uporedi sa Severno-atlanskom alijansom, pre svega jer nema kontinuitet sa Varšavskim paktom, glavnim takmacem iz doba Hladnog rata. Ipak, prvom borbenom misijom u Kazahstanu vojni savez okupljen oko Rusije znatno je iskoračio, ali ne van okvira regionalne organizacije.

"Obe organizacije poznaju ustanovu kolektivne odbrane između država članica, s tim što NATO kao starija organizacija se početkom devedesetih transformisao, naravno imajući u vidu novonastale okolnosti, tj. kreiranje tog unipolarnog sveta, gde su SAD izletele kao jedina super sila. Pored institucije kolektivne odbrane, koja je u redu sa međunarodnim pravom, dao je sebi ovlašćenja da upravlja krizama bilo gde u svetu", dodaje Jevtić.

"NATO nema nameru da odustane od svoje politike proširenja na istok, za Rusiju je važnost da reputacija, kredibilitet ODKB-a bude na što višem nivou. Upravo je ova operacija pojačala i tu reputaciju ODKB-a i reputaciju i uticaj Rusije u regionu", poručuje Mitić.

Van regiona od 2013. Srbija ima status posmatrača u ODKB-u. Imajući u vidu da je Srbija član Partenrstva za mir, taj status u ODKB-u, ocenjuju stručnjaci, može ojačati opredeljenje naše zemlje ka vojnoj neutralnosti.