Sporazum u Kopenhagenu

"Imamo sporazum", istakao je Sarkozi na konferenciji za štampu posle sastanka 120 svetskih lidera, dodajući pritom da "tekst koji imamo nije savršen", preneo je Rojters.

Ovim sporazumom, precizirao je francuski predsednik, predviđeno je da sve zemlje, uključujući i Kinu, podnesu pisane planove za smanjenje emisija ugljen dioksida do januara 2010. godine.

Takođe, sve zemlje potpisale su plan kojim se zemljama u razvoju, u tom sklopu, obezbeđuje godišnja pomoć od 100 milijardi dolara do 2020. godine, dodao je Sarkozi.

Pregovarači su tokom dana pokušavali da pronađu kompromisno rešenje prihvatljivo za sve 193 zemlje članice UN.

Predsednik SAD Barak Obama postigao je klimatski sporazum sa liderima Indije, Južnoafričke Republike i Kine, što predstavlja "istorijski korak napred" u borbi protiv globalnog zagrevanja, ocenio je večeras neimenovani američki zvaničnik.

"Nijedna zemlja nije u potpunosti zadovoljna svim elementima sporazuma, ali je ovo značajan i istorijski korak unapred i osnov za budući progres", rekao je on, dodajući da postignuti sporazum nije "dovoljan da se otkloni pretnja klimatskih promena, ali da je to važan prvi korak".

Obama je istakao da sporazum nije pravno obavezujuć, ali da on "daje smernice državama u cilju smanjenja emisije štenih gasova".

Nacrt sporazuma o kome je diskutovano predviđa slanje 100 milijardi dolara godišnje pomoći do 2020. godine zemljama u razvoju u cilju borbe protiv klimatskih promena, da bi se ograničilo globalno zagrevanje i prepolovila emisija štetnih gasova do 2050.

Podrška Kine, najvećeg emitera štetnih gasova, i ostalih zemalja čije su ekonomije u ubraznom razvoju, najznačajnija je za postizanje sporazuma o klimatskim promenama, prenela je agencija Rojters.

Pregovarači su tokom dana pokušavali da pronađu kompromisno rešenje prihvatljivo za sve 193 zemlje članice UN.

U međuvremenu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev otputovao je iz Kopenhagena ostavljajući svog savetnika za ekologiju da nastavi pregovore, izjavio je Frans presu portparol ruskog šefa države. 

"On je otišao, jer ga sutra očekuju u Almati", gde počinje samit Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti koja okuplja zemlje bivšeg SSSR-a, rekla je portparol Natalija Timakova dodajući da savetnik Medvedeva "ima sva potrebna ovlašćenja".

Japanski premijer Jukio Hatojama najavio da će večeras otputovati iz danske prestonice. Portparol predsednika japanske vlade je saopštio da se nada da će do tada biti postignut politički sporazum, jer bi neuspeh bio "sramota".

Završnog dana zasedanja, predstavnici UN su obilazili delegacije i molili da "ne napuštaju večeras" konferenciju, izjavio je izveštaču Frans presa evropski komesar za zaštitu životne okoline Stavros Dimas, što su predstavnici UN demantovali.

Treći nacrt sporazuma sadrži ciljeve i rokove

Najnoviji, treći nacrt sporazuma o globalnom zagrevanju,  sadrži ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova za industrijski razvijene i zemlje u razvoju, što raniji nacrti nisu propisivali.

U dokumentu, nazvanom "Sporazum iz Kopenhagena", piše da bi do 2050. bogate države trebalo da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 80 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, dok bi smanjenje emisija zemalja u razvoju trebalo da bude između 15 i 30 odsto.

U najnovijem nacrtu sporazuma se takođe ponovo uvodi decembar 2010. kao rok do kojeg svetski lideri treba da usvoje zakonski obavezujući sporazum za borbu protiv globalnog zagrevanja. Taj datim je bio izostavljen u drugom, takođe danas predstavljenom nacrtu dokumenta za koji se očekivalo da bude usvojen večeras, na završetku skupa, koji traje od 7. decembra.

Kako se ranije očekivalo, završni dokument trebalo je da obaveže bogate potpisnike na dodatno smanjenje emisije štetnih gasova u odnosu na Protokol iz Kjota kome važnost ističe 2012, kao i na izdvajanje milijardi dolara za siromašne zemlje kako bi lakše prevazišle posledice globalnog zagrevanja.

Organizatori skupa kažu da sada samo šefovi država mogu nešto da promene, a generalni sekretar UN Ban Kimun osetio je potrebu da još jednom apeluje na njih da se dogovore jer će sporazum biti "njihova zaostavština" budućim generacijama.

Kopenhagen i dalje u krizi

Šef Ekološkog programa UN Ahim Stajner izjavio je da je "od jutros samit zvanično u krizi".

Završni dan samita o klimatskim promenama okupio je oko 120 svetski lidera. Na finalnoj sesiji konferencije Srbiju predstavlja predsednik Boris Tadić.

Mnogi delegati izlaze sa plenarnog zasedanja tvrdeći da su verovatno samo gubili vreme a njihove kvalifikacije situacije se kreću od "neizvesna" do "beznadežna".

Trenutno se u ćorsokak zapalo oko svih suštinskih pitanja zbog kojih su delegacije 193 zemlje i došle u Kopenhagen. Nerazvijene zemlje jasno su stavile do znanja da očekuju od zemalja sa najvećim privrednim razvojem i najmoćnijim industrijskim zagađivačima da najviše smanje emisije štetnih gasova u atmosferu, tačnije za 25%.

Time bi se količina ugljen dioksida (SO2) koji se izbaci u atmosferu sveo na 44 gigatone godišnje. Razvijene zemlje spremne su na manja ograničenja ali zauzvret nude novac nerazvijenim zemljama da bi modernizacijom svoje industrije one smanjile zagađenje.

Reč je o sumi od oko 100 milijardi dolara godišnje koje bi se davale za projekte "zelene industrije" u zemljama u razvoju kao i za projekte kojima se pomaže stanovništvu koje je već pogođeno posledicama zagrevanja planete.

Uslov je da se taj novac troši na transparentan način to jest da se omogući inspekcija emisija SO2 u industrijskim postrojenjima. Kina taj uslov vidi kao opasnost od "narušavanja suvereniteta zemlje".

Dogovor lidera kao jedina šansa 

Svi ovi nesporazumi nisu rešeni ni posle sinoćnog sastanka svetskih lidera i večere sa danskom kraljicom. Od jutros su Konferencijom prostrujala dva nacrta deklaracije. Prvu su predložile razvijene zemlje a drugu zemlje u razvoju. Obe su odbijene. Zatim se pojavio i nacrt okvirnog političkog sporazuma koji kaže da će se pregovori nastaviti. I taj nacrt je odbijen uz proteste zemalja u razvoju da ne znaju ko ga je pravio i uz čiju saglasnost.

Čini se da je jedino što bi moglo da spase samit neka vrsta ličnog dogovora ključnih svetskih lidera u poslednjem trenutku mada ne deluje ohrabrujuće najava Bele kuće da će se predsednik Obama večeras vratiti u Všington "šta god se u Kopenhagenu desilo".

Najnezadovoljniji su predstavnici nevladinih organizacija koji posmatraju samit ali u njegovoj završnici ne učestvuju. Oni su se, kao i takozvana "Grupa 77" zemalja u razvoju, zalagali da sporazum koji će biti rezultat ovog samita bude obavezujući. Kako je gotovo izvesno da se to neće dogoditi, oni samit nazivaju fijaskom i dokazom da za svetske lidere nema dileme da je odgovor na pitanje "novac ili život" uvek novac.

Razočarani predsta vnici ekološke organizacije "Grinpis" rekli su da će se samit završiti dokumentom koji će "važiti koliko i autobuska karta".