Snimatelj iz Srbije u Siriji: ID je teritorijalno poražena, ali ideologija je opstala

Rade Radivojša u ulozi snimatelja holandskog javnog servisa (NOS) posetio je severoistok Sirije, odnosno kurdski deo ove još uvek ratom zahvaćene bliskoistočne zemlje i našao se nadomak poslednjeg uporišta Islamske države. Da bi on i kolega novinar, dopisnik NOS-a iz Bejruta, uopšte mogli da uđu u Siriju, pripreme su trajale nekoliko meseci.

"Potrebno je za početak imati dobrog fiksera, odnosno čoveka s terena koji će vam sve organizovati, a onda i dobiti sve potrebne papire i dozvole za snimanja", kaže Radivojša.

Put novinarske ekipe do Sirije vodi preko Erbila u kurdskom delu Iraka, a odatle posebnim vozilom do pontonskog mosta na reci Tigar. Iako nije reč o zvaničnom graničnom prelazu, kontrola je ozbiljna.

"Tek kad su nam detaljno pregledali prtljag i dokumenta, ušli smo u Siriju, gde nas je čekao naš fikser Mahmud sa vozačem", priča nam iskusni Radivojša. Navodi da su sve vreme u Holandiji pratili njihovu lokaciju preko satelitskog telefona, kako bi mogli da podignu uzbunu ukoliko se veza prekine i prekid traje duže od jednog sata.

Od granice do El Kamišlija, grada u kojem kurdske Demokratske snage Sirije (SDF) smeštaju u kampove porodice preživelih boraca ID, putuje se nekoliko sati.

U dva kampa trenutno je preko 60.000 ljudi. S obzirom na to da je veliki broj stranih boraca iz zapadne Evrope, pa i iz Holandije ratovao na strani Islamske države, Rade i njegov kolega novinar Marsel van der Sten pokušali su da pronađu neke od preživelih žena poginulih ratnika. 

"Kamp je prepun stranaca koji su ratovali na strani ISIS-a, iz svih delova sveta. Ipak, sada su u kampu uglavnom žene s decom. Većina stranih boraca je poginula, a preživeli su uglavnom u gradu Baguzu, jer znaju šta ih čeka ako dođu u kamp. U kampu je nedavno preminula Holanđanka, nearapskog porekla, udovica stradalog borca ISIS-a, ostavivši za sobom dvoje dece. Taj slučaj je privukao pažnju holandske javnosti i izazvao polemiku da li bi trebalo prihvatiti ili ne njenu decu u Holandiji", ističe Rade Radivojša. Podsećamo da su Francuska i Holandija pokrenule to pitanje u parlamentu. 

Iako El Kamišli nije toliko razrušen, siromaštvo je vidljivo na svakom koraku. I pored loših higijenskih uslova, u jedinom hotelu gde novinari mogu da odsednu teško je doći do sobe.

Francuskinja iz kalifata: Nisam se pokajala

Žene s decom poginulih boraca ID do kampa u El Kamišliju dolaze preko pustinje i naftnih polja nekada najveće naftne rafinerije El Omar. Radivojša je tako, i pored stalne neposredne opasnosti, u centru pustinje, uspeo da snimi potpuno pokrivenu Francuskinju arapskog porekla koja je s troje dece pobegla tokom noći iz Baguza.

"Snimali smo žene koje kažu da su Ruskinje, a u jednom trenutku smo došli do jedne Francuskinje arapskog porekla. U početku nije htela da priča, ali posle ubeđivanja kako bi to za nju bilo dobro, pristala je. Odlično je govorila engleski i rekla da se kalifatu pridružila pre četiri i po godine. Živela je u Idlibu, Raki i Dez Azuru, a kako je Islamska država gubila teritorije, ona se s njima povlačila. Imala je dva supruga i obojica su poginuli", priča Rade Radivojša.

On naglašava da je poseban utisak na njega ostavila tvrdnja ove udovice stranog borca ID da je bila veoma srećna u kalifatu i da je jedini razlog napuštanja teritorije koju još kontroliše Islamska država majčinska borba da sačuva decu u životu i spase ih od gladi i smrti, jer u Baguzu nisu imali šta da jedu. 

Uprkos svim teškoćama, nije se nijednog trenutka pokajala. "Iako je svesna da će je kurdska vojska odvesti u kamp, a da će joj, ako je prebace u Francusku, biti suđeno, dala bi i dalje sve na svetu da postoji nešto kao kalifat. Pita se zašto ih svet ne ostavi na miru, jer oni hoće samo da žive po njihovim pravilima", ispričala je Radetu žena poginulog borca Islamske države. 

U Siriji kao da je pala atomska bomba

Iako je boravio u raznim ratnim područjima, sagovornik RTS-a kaže da nijedna zemlja nije razrušena kao Sirija.

"Čini mi se da nigde nema tolikog stepena uništenja. Ono što sam video tamo nisam video ni u filmu naučne fantastike ili bilo kojim ratnim filmovima. Kao da su bačene atomske bombe ili da vidite vulkanske kratere, nema cigle na cigli", priča nam vidno uzbuđen Radivojša, koji je bio na svega 400 metara od poslednje linije koju drži ID. 

Uprkos tome što Islamska država teritorijalno kontroliše svega desetak kvadratnih kilometara u Baguzu, njihovi borci su rasuti po celoj zemlji, naročito po putevima koji vode do Rake ili Dez Azura. Kako kaže Radivojša, nemoguće je znati na čijoj strani se neki vojnik borio i danas bori.

"Svakog dana preživeli borci ISIS-a postavljaju mine ili ručno pravljene bombe i stavljaju ih na put. Neko izađe s kalašnjikovom i izrešeta kombi, automobil... Zato je bitno da budete neupadljivi. Ne možete negde tek tako da izađate da snimate, jer ste odmah meta", ističe srpski snimatelj i dodaje da lično smatra da će ID izgubiti teritoriju koju drži i biti poražen u borbi, ali ideološki ne. Ideologija, kaže, ostaje u ljudima, u glavama, uvek će ostati ćelije, koje će možda preći u neke druge zemlje.

Među kurdskim borcima trećina su žene

Rade Radivojša ima utisak da su kurdske snage u Siriji podnele ogroman teret u borbi protiv Islamske države. Komandant kurdskih snaga zadužen za borbu za Baguz, poslednje uporište pobunjenika, naveo je da 30 odsto kurdskih vojnika čine žene. One su odlični borci, ali i među njima ima puno poginulih. Kako je primetio srpski snimatelj, neverovatno je poštovanje tamošnjih ljudi prema tim ženama.

"Kad smo dogovarali da snimamo tri devojke drugarice, komandant je rekao da on želi da ih pita, ali ne može da im naredi da urade intervju s nama. To pokazuje koliko ih oni poštuju, iako su im nadređeni po vojnom činu", kaže Radivojša. 

On je primetio i da na severoistoku Sirije nema nijedne nevladine ili humanitarne organizacije. Fomalno postoje UN i UNHCR, ali se ne vidi njihova aktivnost. Kad je reč o ljudima iz Sirije, Rade kaže da su svi, bez obzira na čijoj strani se bore, vrlo srdačni i gostoprimljivi i da nije imao nijedan problem tokom boravka. 

Damask – druga slika Sirije

Za razliku od severoistoka Sirije, gde nije bezbedno, ali su medijski poslenici dobrodošli, ulazak u Damask za novinara koji radi za zapadne medije je prava retkost. Radetu je to ipak pošlo za rukom. I tamo je imao fiksera, ali je to bio čovek iz sirijskog Ministarstva informisanja. 

"Damask je veliki grad koji nije toliko uništen ratom, ali sve pored, jeste. Predgrađe Istočna Guta, što je kao Petlovo brdo u Beogradu, gde su bile sve nove zgrade, totalno je uništeno. Tu se ljudi vraćaju u porušene stanove da bi i te ostatke sačuvali. Stavljaju celofane, ćebad... Nije retkost ni prizor na ulici da ljudi kolju ovce i tako prodaju meso, jer ne postoje uslovi za normalan život", opisuje Radivojša.

RTS-u je slično potvrdila i Gofran Deravan, mlada profesorka engleskog. Ona kaže da se u centru Damaska živi mnogo bolje nego prošle godine.

"Ljudi mogu slobodno da se kreću gradom bez straha, nema više pucnjave. Idu u barove, plešu, što je doskoro bilo nezamislivo", rekla je Deravan.

Ona ističe da građane Sirije nije mnogo ni zabrinula niti obradovala vest o povlačenju američke vojske iz Sirije, jer, kako kaže, svi strani vojnici koji su u toj zemlji otići će pre ili kasnije. Nju više brine to što SAD podržavaju pojedine terorističke grupe, kao i Izrael, koji i dalje napada Siriju raketama.

Navodi, međutim, da narod ima veliko poverenje u zvaničnu sirijsku odbranu koju predvodi sirijski predsednik Bašar el Asad.