Samit EU: Propovedi iz mediteranskog brevijara

Paralelno sa državnom vrhuškom EU, u Briselu se održavao još jedan samit. Vođe asocijacije evropskih konzervativnih partija (EVP), sa 216 poslanika najbrojnije snage Evropskog parlamenta, okupile su se na dogovoru o sudbini takozvane mediteranske izbegličke rute. 

Dilema unutar konzervativne, narodnjačke i demohrišćanske stranačke porodice je bila: Treba li mediteransku rutu zatvoriti kao što predlaže novi šef austrijskih konzervativaca Sebastijan Kurc, ili je naprotiv učiniti administrativno još protočnijom, kao što traži italijanska vlada? 

Da je barem među konzervativnim partijama postignut minimalni konsenzus, onda bi i državni samit EU prošao bolje i ne bi se razbacivao simbolima već rezultatima. Ovako, glavno iznenađenje iz Brisela ostaje da su "Merkelova i Makron tako bliski, da između njih ne stane ni list papira" (Frankfurter algemajne cajtung).

Sve ostalo se bez pravca i smera ugašenih motora ljulja na talasima Sredozemnog mora. Čini se da su krijumčari ljudi ovih dana jedini koji imaju jasnu predstavu kuda se ide: za Evropu, na Evropu, bilo kojom trasom.

Živi, mrtvi, pomorci i migranti

Kurc bi stalno nešto zatvarao, glase medijske i ostale javne kritike koje se upućuju na adresu austrijskog ministra spoljnih poslova. Prvo, balkansku izbegličku rutu, pa mediteransku, sad traži i zatvaranje muslimanskih vrtića u Austriji (usput, ima ih oko 600).

Kurc je po kritičarima postao pravi pravcati "šloser", prinudni upravitelj poslat od negativnih, nestrpljivih i zlonamernih da zatvori EU kao rasadnik humanističkih vrednosti. 

Na sastanku konzervativnih partija u Briselu nije bilo mnogo drugačije. Nema zidova na moru, rekao je italijanski ministar za Evropu Sandro Goci. Po njemu, "pitanje nije kako ćemo zaustaviti useljeničke struje, već kako ćemo ih administrativno voditi dalje" (austrijska agencija APA).

Predlog zatvaranja mediteranske rute je "nerealan", smatra italijanski senator Feliče Kason: "Umesto da EU plemenito spasava ljude u nevolji, Italija to radi za nju. Sama, bez podrške."

Podrška je stigla od parlamentarnog šefa asocijacije EVP, Manfreda Vebera, koji izjavljuje da se "apsolutno slaže sa Kurcom da migracija i porast terorizma u Evropi stoje u vezi".

Veber, međutim, dobro pazi da ostane politički korektan i ne izazove bes "humanističkog krila" EU, to jest Berlina i Pariza. S austrijskim ministrom se on slaže samo preko "tvita" poslatog u javnost, dok mediji ne prenose kako se držao na samom sastanku konzervativnih partija. 

Kurc trenutno prolazi kroz loš period i na domaćoj sceni. Uplašeni aurom mladog lava pobednika, protiv njega su se digli i Štraheovi plavi i Kernovi crveni. Kern je pri tome napravio zaokret od čitavih 180 stepeni i sad se našao tamo gde je bio Fajman dok je blisko sarađivao sa Merkelovom. Ili tamo gde je Angela Merkel bila juče, gde je danas i biće sutra.

Manje za manje, više za ništa

Problem zatvaranja mediteranske izbegličke rute jesu vlade afričkih zemalja, koje odbijaju preuzimanje spasenih iz talasa Sredozemnog mora. Kurc je u Briselu zastupao stav "manje za manje", u smislu – ako Maroko i dalje odbija da obrati pažnju na mase koje organizovano s njegovih obala kreću ka Evropi, kao i prihvat vlastitih građana osujećenih u ilegalnoj seobi, onda mu Unija više neće isplaćivati ekonomsku razvojnu pomoć. 

Nekim kandidatima za EU, kao na primer Srbiji, može pozliti kad pogleda cifre koje EU isplaćuje afričkim zemljama, a da ne računa ni na minimum kooperacije u regulisanju ilegalnih migracionih tokova. Prema podacima za 2014. godinu, Maroko je dobio nešto ispod 700 miliona evra, Nigerija 650, Gana 430. Ukupno je te godine iz Brisela za Afriku otišlo 15 milijardi evra, pri čemu 98 odsto projekata "ne podleže nikakvoj kontroli" (podatak iz izveštaja EU o spoljnoj ekonomskoj pomoći).

Evropski udeo u razvojnoj pomoći za Afriku je od tada samo porastao. U izveštaju sa briselskog partijskog samita, austrijska agencija APA prenosi podatak da se u Afriku godišnje preliva 75 milijardi evra, od čega na EU otpada čak 60 odsto.

Interesantno je da oni koji kritikuju nisku etiku kaznenog principa "manje za manje", istovremeno svom silom moralnog zakona pokušavaju da taj princip ustoliče unutar Evropske unije.

Da bi se ta neravnoteža pokazala u punoj meri, dovoljno je sa partijskog samita EVP skočiti na onaj važniji, evropski samit šefova država i vlada, koji se ovog četvrtka i petka paralelno održavao u Briselu. 

S Afrikom samo pošteno, s istočnom Evropom svakako

Novi francuski predsednik Makron je odmah po dolasku u Brisel optužio istočne Evropljane, imenom višegradske zemlje (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), da tretiraju Uniju kao "supermarket", samoposlugu – uđu i uzmu šta im treba.

Makron: "Ne može se držati ispružena ruka za pomoć i istovremeno odbijati solidarna raspodela izbeglica."

Drugim rečima, kazna "manje za manje" nije dopuštena prema afričkim režimima, ali jeste prema nekim evropskim. 

Verovatno je moguće pronaći neki sofistički ili sholastički argument za odbranu takve iskrivljene ravnoteže. Recimo, da su koheziona pravila koja regulišu odnos članova unutar jedne organizacije stroža nego prema nečlanovima, čak i ako novac u oba slučaja dolazi iz istog džepa. Ili da je plemenito ošamariti vlastito dete jer je razbilo luster, ali komšijsko, koje je u stvari bacilo loptu, treba nagraditi čokoladom i poslati kući.

Na dugi rok, moralne toljage tog tipa se pretvaraju u licemerje. 

Minhenski Zidojče cajtung u sarkastičnom tonu staje na stranu "Višegradskih zemalja", da bi im na kraju tim zvučnije udario šamar zbog slomljenog lustera: "Nije tačno da poljski predsednik Kačinjski tretira EU kao samoposlugu. U samoposluzi se plaća, a on ne! Prilikom susreta sa bratom po duši, mađarskim Viktorom Orbanom, Kačinjski je Uniju uporedio sa štalom iz koje se kradu konji. On valjda zna o čemu govori! Važnije je tu nešto drugo: Makronova izjava o samoposluzi je tako uvredljiva zato što prenosi poruku da tu neko nešto uzima, a ništa ne daje. Gledano paušalno, to ne stoji. Ali sigurno će tvrdoglavost evropskog Istoka negativno delovati na spremnost bogatijeg evropskog Zapada da uplaćuje u fondove za solidarni razvoj. U Varšavi se već čuje kako 'pare završavaju u nemačkim i francuskim džepovima'.

Pravi dijalog Istok–Zapad nije ni počeo, a njegov otrov već deluje. Nije EU u krizi, nego mlade "demokrate" s Istoka ne znaju gde su se našle!"

Francuska i Nemačka obnovile "alijansu poverenja"

U komentaru pod naslovom "Molim, samo ne onu jaknu koja se vezuje na leđima", švajcarski Noje cirher cajtung uzima fokus na "najnoviji" od svih novih uspona Nemačke, onaj koji je postao očigledan na poslednjem samitu EU u Briselu.

"Namera francuskog predsednika Makrona je da kroz procese snažnije i dublje integracije deluje protiv evropskih dezintegrativnih snaga. Ali Evropi ne trebaju stroga pravila, samo više fleksibilnosti. Može Makron testirati scenarije koliko hoće – na kraju ionako odlučuje samo Nemačka", komentariše švajcarski dnevnik.

"Nova Evropa polako dobija formu", zaključuje švajcarski list i objašnjava šta pod tim misli: Kojim putem će se Unija dalje uputiti, da li će nacionalne države dobiti deo suvereniteta natrag, ili će naprotiv morati da na oltar evropske integracije polože još jedan njegov komad, to zavisi od "evropske centralne sile Nemačke".

Kontekst u kome se posmatra uvećanje nemačke moći jeste apsolutno nov. Nemačka samosvest nije porasla zato što joj je situativno omogućeno da oživi istorijski model "vilhelminske megalomanije", već zato što je od izbijanja grčke evrokrize postalo jasno da "samo Berlin poseduje neophodne političke i finansijske resurse da Evropsku uniju održi na okupu".

Tvrdoglavost službenog Berlina je tako postala njegov glavni kapital kojim vrbuje na evropskom planu. Njegove odluke već deluju po zakonu inertnosti, a ne smisla.

Simbolički kapital Nemačke raste proporcionalno meri u kojoj se percepcija njene uloge spasioca povećava. Dok spasavaju sebe, Evropljani uvećavaju nemački simbolički kapital; dok nemački simbolički kapital raste, Evropljani imaju nade kako će se udruženi u Uniji sačuvati od najnegativnijih globalističkih procesa. Konkretno, ovoga puta, od Kine.

Nemačka i Evropa su postale spojeni sudovi. Male evropske države koje zatvore nos pred takvim razvojem i zgrožene ostanu po strani, kazniće istorija.

"Nova Evropa koja polako dobija formu" jeste oporavljena EU minus Velika Britanija. Nemački Špigl to ovako sumira u naslovu: "Merkel + Makron = Sve će biti u redu".

Toliko ponosa treba dopustiti Makronu.