Godišnjica Mastrihtskog ugovora

Ugovor, koji je stvoren novi politički entitet - EU, stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine. Mastrihtski ugovor je nastao posle raspada Sovjetskog Saveza i ujedinjenja zapadne i istočne Nemačke.

Evropska unija je opisana kao entitet sačinjen od tri stuba: prvi stub čine tri postojeće Evropske zajednice - Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju.

Drugi stub čini sistem zajedničke spoljne i bezbednosne politike, a treći obuhvata sferu koja se odnosi na pravosuđe i unutrašnju politiku.

Ovim ugovorom naloženo je uspostavljanje monetarne unije posredstvom uvođenja jedinstvene valute u tri koraka, najkasnije do 1. januara 1999. godine.

Ugovorom o Evropskoj uniji države članice označile su ujedno novu etapu u integrisanju „naroda Evrope u sve čvršću Uniju, u kojoj se odluke donose što je bliže moguće građanima“.

Ugovorom je ojačana uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu i uvodi se postupak suodlučivanja, proširuju se područja u kojima se odlučuje kvalificiranom većinom te se načelo supsidijarnosti (drugostepeno odlučivanje) postavlja kao opšte načelo Evropske unije.

Dojče vele primećuje da 25 godina od potpisivanja Ugovora u Mastrihtu, Evropska unija sve više liči na Jugoslaviju s kraja osamdesetih godina prošlog veka.

"Na vrhuncu finansijske krize, gotovo sve zemlje su prekršile kriterijume iz Mastrihta", navodi Dojče vele i dodaje da većina zemalja evrozone u međuvremenu drži pod kontrolom svoj državni deficit.

"Što se tiče ukupnog zaduženja države, tu su ispod granice od 60 odsto BDP-a u 2015. bile samo Estonija, Letonija, Litvanija, Č0eška, Slovačka i Luksemburg. Nemačka je 2016. prošla bez novog zaduženja, ali je s ukupnim dugom od 70 odsto BDP, znatno iznad dozvoljene granice", navodi Dojče vele.

Iako su, kako se navodi, kriterijumi prekršeni više od 200 puta, kazna nije izrečena ni jedan jedini put.

"„Niko ne želi da drugom izrekne novčanu kaznu jer tačno zna da bi i on za nekoliko godina mogao da dođe u takvu situaciju i želeo bi da se i prema njemu postupa sa razumevanjem", kaže Oliver Zifering sa Visoke škole za javnu upravu i finansije u Ludvigsburgu.

Drugim rečima, potencijalni prekršioci sude aktuelnim prekršiocima.

Iako papir trpi gotovo sve i kazneni mehanizam ne funkcioniše, ekonomista Zifering smatra da su pravila iz Mastrihta neophodna: već i samo to što postoji kontrola ima odgovarajući efekat.

Inače, dva najvažnija kriterijuma stabilnosti evra odnose se na disciplinu državnog budžeta: novo zaduženje budžeta u jednoj godini ne sme da bude veće od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a ukupno zaduženje države ne veće od 60 procenata BDP.