Od Kolove "političke ćerke" do nemačke kancelarke

Posle višemesečnih spekulacija, Angela Merkel je poručila partijskim kolegama u Hrišćansko-demokratskoj uniji u Berlinu da je spremna da vodi partiju na izborima sledeće godine.

Više od 55 odsto Nemaca podržava kandidaturu Angele Merkel (62) za nemačkog kancelara, dok je 39 odsto protiv, pokazalo je istraživanje Emnid agencije.

Merkelova, koja upravlja najvećom evropskom ekonomijom, uživa i međunarodno poštovanje, o čemu govori podatak da ju je odlazeći predsednik SAD Barak Obama nazvao "izvanrednim saveznikom".

Angela Merkel je rođena 1954. godine u Hamburgu u porodici evangelističkog sveštenika.

Odbranila je doktorat iz kvantne fizike, a kasnije je radila kao hemičar na naučnoj akademiji u Istočnom Berlinu.

Dugo su je smatrali "političkom ćerkom" bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, od koga se kasnije ogradila.

Do 36 godine nije imala nikakve veze sa politikom, a 1989. godine učestvovala je u demokratskom prevratu, rušenju Berlinskog zida i ujedinjenju Nemačke, nakon čega je postala portparol Vlade.

Dva meseca pre ujedinjenja Nemačke pridružila se Hrišćansko-demokratskoj uniji, a tri meseca kasnije postala je ministarka omladine u Vladi Helmuta Kola.

Merkelova je prvi put izabrana za kancelara Nemačke 2005. godine, a reizabrana na izborima 2009. i 2013. godine.

Poslednjih 16 godina, predsednik je Hrišćansko-demokratske unije.

Britanski magazin Forbs proglasio ju je drugom najmoćnijom osobom na svetu, što nikada nije pošlo za rukom ni jednoj drugoj ženi.

Američki časopis Tajm izabrao je Angelu Merkel za ličnost 2015. godine. Tada je prvi put posle 29 godina ova prestižna nagrada dodeljena ženi.

Tačan datum izbora u Nemačkoj još nije određen, ali se pretpostavlja da će biti održani između 23. avgusta i 22.oktobra sledeće godine.

Rojters: Borba za novi mandat najveći test u karijeri Merkel

Objavom da će da se bori i za četvrti mandat, Angela Merkel je možda ispred sebe stavila najveći test u karijeri – da odbrani evropski i transatlantski "status kvo" u svetlu nesigurnosti i jednog i drugog, ocenila je agencija Rojters.

Merkelova sada ima zadatak da "usidri" zapadnu alijansu poljuljanu pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD i da "poveže" Evropsku uniju kojoj preti raspad, navodi britanska agencija.

"Štaviše, sa odlaskom američkog predsednika Baraka Obame, Merkelova ostaje za Zapad jedina i poslednja nada liberlane demokratije", konstatujući da je možda to prevelik teret.

"Ako izabere da nastavi, poneće veliki teret. Voleo bih da budem tamo i na neki način joj olakšam, ali ona je jaka", rekao je Obama prilikom njegove nedavne posete Berlinu. Rojters ističe da će Merkelova i morati da bude jaka.

Da bi uspela na međunarodnoj sceni u četvrtom mandatu, Merkelova prvo mora da izgladi podele zbog svoje politike "otvorenih vrata" prema izbeglicama, smatra Rojters.

U slučaju da ponovo bude izabrana, što se uveliko očekuje, Merkel će imati velike odgovornosti – od razgovora sa predstavnicima Velike Britanije o izlasku iz EU, preko smirivanja tenzija u Turskoj i unapređenju odnosa sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Najveći izazov bi verovatno bio integracija izbeglica sa Bliskog istoka u podeljeno društvo i očuvanje Evrope kao moćne ekonomije.