Borbe u Nagorno-Karabahu, međusobne optužbe sukobljenih strana

Jermenski zvaničnici tvrde da su sukobi u Nagorno-Karabahu nastavljeni iako je Azerbejdžan ranije danas proglasio jednostrani prekid vatre.

Jermenski zvaničnik Dejvid Babajan rekao je za AFP da sukobi nisu zaustavljeni duž linije fronta. "Žestoke borbe su u toku u jugoistočnim i severoistočnim delovima fronta u Karabahu", rekao je Babajan.

Portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcun Ovanisjan je, takođe, demantovao da je došlo do prekida vatre i ocenio takvu izjavu Azerbejdžana kao "zamku koja ne znači primirje".

Fotograf AFP-a u azerbejdžanskom gradu Terter, koji je udaljen oko 10 kilometara od linije fronta, rekao je da se danas popodne s vremena na vreme čula pucnjava.

Azerbejdžan je jednostrano proglasio prekid vatre, ali je ministarstvo odbrane kasnije saopštilo da su "Jermeni nastavili da bombarduju azerbejdžanske položaje".

Vlasti Azerbejdžana ranije danas odlučile su da uspostave jednostrani prekid neprijateljstva. Vojnu akciju će, kako su istakli, nastaviti ako budu napadnuti.

Portparol Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vagif Diarghali rekao je da je obustavljanje vojnih aktivnosti odgovor te zemlje na apel međunarodnih organizacija, kao i da je baziran na uspostavljanju mira.

Ministarstvo je, međutim, ponovilo da je Jermenija kriva za nastavak neprijateljstva.

U saopštenju se upozorava da će "osloboditi sve (od strane Jermenije) okupirane teritorije" ako jermenske snage "ne prekinu provokacije", prenosi AFP. 

Takođe su upozorili da će nastaviti vojnu akciju u slučaju da njihovi protivnici ponovo napadnu.

Tokom noći, položaj Azerbejdžanaca našao se na udaru, a pogođena su i civilna područja, rekao je za AP portparol ministarstva.

Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha saopštilo je da su Azerbejdžanci koristili rakete, artiljeriju i oklopne jedinice u regionu.

U sukobima snaga dve zemlje u noći između petka i subote u Nagorno-Karabahu poginulo je 12 azerbejdžanskih i 18 jermenskih vojnika.

Među žrtvama je i jedno 12-godišnje dete, a dvoje dece je ranjeno.

Organizacija za islamsku saradnju zatražila je "bezuslovno povlačenje" Jermenije iz Nagorno-Karabaha.

Rusija i Zapad apelovali su na sve strane u sukobima da pokažu uzdržanost, dok je ruski predsednik Vladimir Putin pozvao na "hitan prekid vatre".

Osudivši nasilje, Amerika je zatražila da sukobljene strane počnu pregovore pod okriljem OEBS-a.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da će Ankara snažno podržati Azerbejdžan u sukobu oko Nagorno-Karabaha.

Turska nema diplomatske odnose s Jermenijom, zbog spora u vezi sa masovnim pokoljem Jermena u Osmanskom Carstvu 1915. koje Jerevan smatra genocidom, a Ankara ne.

Tenzije između hrišćanskih Jermena i uglavnom muslimanskih Azera počele su da ključaju poslednjih godina Sovjetskog Saveza, a nakon što se raspao 1991. godine i republike postale nezavisne države izbio je rat u kojem je poginulo oko 30.000 ljudi, a milion raseljeno.

Nerešeni sukob predstavlja ekonomski udarac za Jermeniju jer je Turska zatvorila svoju granicu sa tom zemljom, a jermenske granice ostale su otvorene samo s Iranom i Gruzijom.

Nagorno Karabah, planinska oblast od oko 12.000 kilometara i oko 150.000 stanovnika, od primirja 1994. godine formalno pripada Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom lokalnih jermenskih snaga od kraja rata koji je počeo 1991. godine.