Istraga o zločinima Frankovog režima

U Španskom građanskom ratu poginulo je oko pola miliona ljudi, a za zločine protiv civilnog stanovništva optuživane su obe zaraćene strane-pristalice generala Franka koje su se pobunile i na kraju oborile legitimno izabranu levičarsku vladu, i pristalice te vlade.

Garson je ocenio da je Frankov režim sprovodio sistematsku kampanju uklanjanja političkih protivnika i sakrivanja njihovih tela što, prema njegovoj oceni, daje osnovu za formiranje predmeta koji bi se odnosio na zločin protiv čovečnosti.

Sudija je kao inicijatore kampanje naveo pokojnog generala Franka i još 34 generala i članova njegove vlade. Garson je zatražio da mu budu predočene umrlice tih osoba, kako bi mogao da potvrdi da su mrtve i da više ne mogu krivično da odgovaraju.

Garson je naložio ministarstvu unutrašnjih poslova da identifikuje i vodeće zvaničnike Frankove falangističke partije, kako bi se utvrdilo da li su živi i da li mogu da odgovaraju.

Jedan od vodećih istražnih sudija u Španiji naredio je i otvaranje nekoliko masovnih grobnica iz tog perioda.

U jednoj od tih grobnica nalaze se posmrtni ostaci čuvenog španskog pesnika Federika Garsije Lorke, koga su fašisti ubili početkom građanskog rata vođenog 30-ih godina prošlog veka.

Potez sudije Garsona mogao bi da izazove polemike u Španiji, jer postoji prećutni dogovor među političkim partijama da se ne pokreću teme i dešavanja iz doba građanskog rata i Frankove ere.

Španski sudija dodao je i da želi da identifikuje lidere fašističkog pokreta Falanga, koji su bili aktivni od jula 1936. do decembra 1951. godine, kako bi se oni koji su još živi našli pred sudom.

Sudija Garson poznat je po tome što je podigao optužnice za zločine protiv čovečnosti i terorizam protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, 1998. godine, i protiv lidera Al-kaide Osame bin Ladena, 2003. godine.