Oživele podele među Jevrejima

Mizrahi, ili bliskoistočni Jevreji, snažno su na izborima podržali konzervativnu, desnu partiju Likud premijera Benjamina Netanijahua, dok su se Aškenazi, ili evropski Jevreji uglavnom identifikovali sa opozicionom Cionističkom unijom, prenosi Beta.

Takva dinamika traje već neko vreme ali je ovog puta, zbog naročito uzavrelih strasti, došlo do krupnih varničenja. Još otkako je Netanijahu pobedio, dve strane ne prestaju da razmenjuju uvrede koje se nisu čule u javnosti čitavu jednu generaciju.

Teško je odrediti koliko tačno ima Aškenazija, a koliko Mizraha, pošto su mešani brakovi među njima danas vrlo uobučajeni, ali Mizrahi čine otprilike polovinu jevrejske populacije Izraela.

Mizrahi se žale na diskriminatorsko ponašanje jevrejske elite evropskog porekla, koja tradicionalno dominira državnim, vojnim i poslovnim institucijama.

U međuvremenu su ove žalbe utihnule, a i dominacija Aškenazija se smanjila, međutim jaz je i dalje prisutan. Mizrahi, na primer, nikada nisu imali premijera. U zatvorima, daleko više ima Mizraha nego Aškenazija, dok je u akademskim krugovima obrnuto.

Među siromasima takođe je najviše Mizraha, a opet najsiromašniji izraelski gradovi, gde su Mizrahi krupna većina, uglavnom glasaju za Likud, opraštajući ovoj stranci kapitalističku politiku, koja često ne služi njihovim ekonomskim interesima.

Malikram Bašari priča da on i njegova porodica oduvek glasaju za Likud i da ne bi glasali za Laburiste jer imaju, kaže, previše ljage na sebi.

Aškenziji često ukazuju da politika čvrste ruke prema Palestincima, koju zastupa Benjamin Netanijahu, sprečava usvajanje mirovnog sporazuma koji bi doneo zemlji ekonomski bum, od koga bi Mizrahimi imali koristi.

Međutim, istraživanja glasačkih opredeljenja pokazuju da Netanijahu svoj ponovni izbor za premijera - što pre izbora nije bilo izvesno - duguje upravo glasačima Likuda iz redova Mizrahija, koje je mobilisao njegov poziv u poslednji čas.

Mnogi od njih su obećavali da će okrenuti leđa Likudu u znak protesta zbog ekonomske politike koju je vodio, ali ipak su na kraju glasal za Netanijahua.

Cionistička unija, moderna inkarnacija Laburista, neočekivano je izgubila u poslednji čas.

Tako je u Sderotu, gradu na granici sa Gazom, koji podjednako trpi štetu od raketa i nezaposlenosti, Likud dobio 43 odsto glasova dok je Cionistička unija dobila samo sedam.

"Politika identiteta je snažnija od bilo kog ekonomskog interesa", ocenio je profesor Gideon Rahat sa jerusalemskog Hebrejskog instituta i Izraelskog instituta za demokratiju.

To, prema njegovim rečima, takođe objašnjava zašto čak i najbogatiji Aškenaziji nastavljaju da glasaju pre za Laburiste - zastupnikih visokih poreza za najimućnije građane Izraela - nego za kapitalistički orijentisan Likud.

Godinama je podela na Mizrahe i Aškenazije bila utihnula, ustupivši mesto podeli na Arape i Jevreje i na sekularne i religiozne Jevreje.

Ali stari duh etničkih podela ponovo je pušten iz boce u predizbornoj kampanji, kada se na jednom levičarskom skupu aškenazijski umetnik Jair Garbuc požalio na to da je "šačicu onih što ljube amamajlije preuzela kontrolu nad zemljom".

Ulje na vatru dolila je, na Fejsbuku, levičarska spisateljica Alona Kimhi, koja je za desničarske glasače rekla da su "neandertalci" i porucila im da "popiju malo cijanida". Onda se u sve to uključila religiozna stranka Mizraški Jevreji, pokrenuviši, kao odgovor na uvredljive komentare, kampanju "Mizrahi glasa za Mizrahija".

Razmena uvreda se nastavlja i posle izbora, a kulminacija sukoba bila je jutarnja televizijska emisije u kojoj se profesor, poznat po radikalnim tiradama protiv imigracije Mizraha, rekao sagovorniku da se ništa loše ne bi desilo da su njegovi roditelji ostali da trunu u Maroku.