Novi Zeland se izvinio Maorima za prošle zločine

Plemenu Tuhoe dozvoljeno je i da upravljaju nacionalnim parkom, koji oni nazivaju domom, prenosi Beta.

Prošlogodišnji sporazum je jedan od desetak koji je vlada do sada potpisala sa maorskim plemenima u okviru procesa vrednog više milijardi dolara, javlja AP.

UN su u izveštaju opisale ovaj proces kao nesavršen ali, uprkos tome, "jedan od najvažnijih primera na svetu kako se treba ponašati prema istorijskim i tekućim nepravdama prema domorocima".

Novac koji su dobili Maori pretvorio je neka od njihovih plemena u moćne ekonomske igrače, i podstakao veći kulturni razvoj.

Tamiti Kruger, koji je predvodio pregovore sa Vladom u ime plemena Tuhoe, rekao je da stariji članovi plemena nisu verovali da će biti živi kada im se vrati rodna zemlja.

Sporazumi su rezultat legalnih tužbi plemena protiv vlade zbog kršenja osnivačkog dokumenta nacije, takozvanog "Vaitangi sporazuma".

Prema sporazumu iz 1840. suverenitet nad Novim Zelandom predat je Britancima, a Maorima su garantovana određena prava nad njihovom tradicionalnom zemljom i lovištima.

Ubrzo po potpisivanju sporazuma, konflikti između Maora i belih doseljenika o vlasništvu nad zemljom eskalirali su u rat, u kojem je ubijeno stotine maorskih ratnika i britanskih vojnika.

Novozelandska vlada je tek pre četvrt veka počela da razmatra maorske tužbe i da se izvinjava za prošle akcije.

Novozelandski maorski ministar za razvoj Ururoa Flavel rekao je da sporazumi nisu samo ispravili nepravde, već su i podigli maorsko samopouzdanje i doprineli zalečenju generacijske mržnje između plemena i vlasti.

Do sada su postignuta 72 sporazuma, a vlada se nada da će se i poslednji potpisati do 2017.

Maori imaju veću stopu hapšenja od proseka, 12 odsto njih je nezaposleno, u odnosu na četiri odsto belih Novozelanđana. Broj Maora koji su, međutim, diplomirali povećao se za 56 odsto između 2006. i 2013.

Međutim, nisu sva plemena pametno iskoristila novac od sporazuma sa vladom.

Malo pleme Ngati Tama izgubilo je skoro celu sumu od 14,5 miliona novozelandskih dolara zbog loših investicija u kompaniju za kompjuterske softvere i ribolovački turizam. Oni neće dobiti ponovo novac.

Pleme Vaikato-Tainui, prvo veliko pleme koje se nagodilo sa vladom i prihvatilo 170 miliona dolara 1995, imalo je početni debakl, ali sada se mnogo strože upravlja novcem, kaže izvršna šefica plemena Parekvahija Maklin.

Ovo pleme svake godine distribuira milione dolara svakom od svojih 56.000 članova za obrazovanje, zdravlje i kulturne aktivnosti, rekla je Maklin.

I pleme Ngai Tahu uspelo je da poveća svojih prvobitnih 170 miliona dolara iz sporazuma sa vladom na više od milijardu, zahvaljujući investicijama u zdravstvenu negu, nekretnine, farme i ribarska lovišta.

Nagodbe sa Maorima do sada su Novi Zeland koštale 1,6 milijardi dolara, a kako vlada predviđa, ta suma bi mogla da dostigne i tri milijarde.

Vlada još treba da postigne dogovor sa Ngapuhima, najvećim plemenom u zemlji koje broji 126.000 ljudi. To je istovremeno i najkomplikovaniji sporazum do sada, jer ima mnogo oblasti o kojima se pregovara.