Japan i posledice katastrofe, borba koja traje

Pre četiri godine, na četrdeset kilometara od obale severoistočnog Japana, jedan od najsnažnijih zemljotresa do sada, podigao je morsko dno i prouzrokovao cunami visine između 15 i 40 metara, koji je razorio naselja 800 kilometara duž obale ostrva Honšu.

U nastradalim oblastima (prefekture Ivati, Mijage i Fukušima), saobraćajna mreža, škole, bolnice i fabrike su izgrađene, ali se u privremenom smeštaju još uvek nalazi više od 200.000 interno raseljenih lica.

Novi trajni objekti nisu izgrađeni zbog teškoća sa određivanjem lokacije za nova naselja, otkupom zemlje i finansiranjem. U prefekturi Fukušima povratak za veliki broj stanovnika nije moguć zbog opasnosti od dugoročnog izlaganja radijaciji.

Do odliva stanovništva dolazi i zbog toga što privreda, naročito ribarstvo i ratarstvo, još uvek ne funkcioniše na starom nivou.

Prefektura Fukušima je direktno bila izložena kontaminaciji radioaktivnim supstancama iz razorene nuklearne centrale. Čak 119.000 stanovnika te prefekture još uvek zbog rizika po zdravlje ne može da se vrati u svoje domove.

Ribari i ratari i dalje trpe velike gubitke zbog uverenja da hrana iz regiona Tohoku nije bezbedna zbog kontaminacije zemljišta i morske vode.

Kontroverze u Fukušimi

Nekoliko izlivanja radijacije iz razorene nuklearne centrale "Fukušima 1" narušili su poverenje javnosti u operatera te centrale.

Tokom operacije uklanjanja istrošenog nuklearnog goriva na vrhu reaktora 1, došlo je do oslobađanja radioaktivnih supstanci koje su dospele na polja pirinča. Do tog saznanja su došli sami ratari zahvaljujući redovnim merenjem radijacije nakon žetve, ali, ipak, sa šest meseci zakašnjenja.

Novija afera u vezi sa nuklearkom "Fukušima 1" jeste ona u kojoj je firma iz prefekture Aići, zbog nedostatka ljudstva, na rad u nuklearku uputila petnaestogodišnjeg dečaka, kome su rekli da krije svoje godište. Rad u uslovima povišene radijacije, zabranjen je deci jer su osetljivija na posledice izloženosti radioaktivnim supstancama od odraslih.

Ipak, radnici u "Fukušimi 1" ostvarili su prve veće uspehe, kao što je potpuno uklanjanje nuklearnog goriva iz najmanje oštećenog reaktora, kao i dekontaminacija auto-puta kroz Fukušimu.

Ipak, početak radova na iznošenju velikih količina iskorišćenog goriva iz bazena na krovovima i iz jezgara najteže oštećenih reaktora odložen je za četiri, odnosno deset godina.

Problem odlaganja i prečišćavanja desetina hiljada tona radioaktivne vode koja se svake godine taloži kao nusprodukt hlađenja reaktora i dalje ostaje najveći kratkoročni zadatak kada je u pitanju raščišćavanje kruga uništene nuklearne centrale.

Nada u bolje sutra

Lokalne vlasti se nadaju da bi oživljavanju ekonomije mogao da pomogne veći priliv domaćih i stranih turista.

U poslednje tri godine broj stranih posetilaca u Japanu porastao je sa osam na 13 miliona godišnje zahvaljujući liberalizaciji viznog režima.

Svetska zdravstvena organizacija je 2013. godine uradila procenu rizika po kojoj će uticaj izlivanja radioaktivnih supstanci iz centrale "Fukušima 1" na zdravlje stanovništva biti vrlo mali i geografski ograničen.