Turčinov traži nastavak "antiterorističke operacije"

20.10 - Pentagon šalje 600 vojnika u Poljsku i zemlje Baltika, kako bi učestvovali u vežbi NATO-a, prenosi Rojters.

19.00 - Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine, Oleksandar Turčinov naredio "nastavak protivterorističke akcije" na istoku zemlje, tvrdeći da su kod Slavjanska pronađena tela dvojice lokalnih aktivista. 

18.15 - Tokom izviđačkog leta iznad Slavjanska, avion ukrajinske vojske pogođen iz vatrenog oružja, saopštilo ministarstvo odbrane, prenosi Rojters.

Predsednik Skupštine Ukrajine i vršilac dužnosti šefa države Oleksandar Turčinov zatražio je od bezbednosnih struktura da obnove "antiterorističku operaciju" na istoku Ukrajine, jer su, kako tvrdi, proruski aktivisti "demonstrativno prenebregli Ženevske dogovore", preneo je Ukrinform.

"Tražim od bezbednosnih struktura obnavljanje i sprovođenje efikasnih antiterorističkih aktivnosti, usmerenih na zaštitu ukrajinskih građana koji žive na istoku Ukrajine, naveo je Turčinov.

Prema njegovim rečima, "oni koji su drže kao taoca čitav Donjecki region, prešli su granicu" tako što su "počeli da muče i ubijaju patriote Ukrajine".

"Oni su drsko uputili izazov ne samo našoj državi, nego i čitavoj međunarodnoj zajednici, kada su se demonstrativno prekršili odluke donete u Ženevi", rekao je Turčinov.

Turčinov je naveo da su danas kod Slavjanska pronađena beživotna tela dvojice "zverski mučenih" muškaraca, od kojih je jedan identifikovan kao juče oteti odbornik gradske skupštine Gorlovke, član partije Otadžbina Vladimir Ribak.

Turčinov je rekao da se "zločini izvršavaju uz punu podršku i popustljivost Rusije".

Agencija RIA Novosti, pozivajući se na portal Gorlovka, prenela je da su policajci tog grada u Donjeckoj oblasti prepoznali Ribaka, nestalog 17. aprila, na fotografijama sa lešom muškarca pronađenim 20. aprila u predgrađu Slavjanska, udaljenog od Gorlovke 85 kilometara.

Načelnik kriminalističke policije Gorlovke German Pristupa, koji je radio sa Ribakom, rekao je da je odbornik najverovatnije ubijen 19. aprila.

Pucnji na ukrajinski avion kod Slavjanska

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je "antonov 30" pogođen vatrenim oružjem tokom izviđačkog leta iznad Slavjanska, koji kontrolišu proruski aktivisti, prenosi Rojters.

"Nekoliko metaka pogodilo je avion. Zahvaljujući profesionalnom postupanju, vojni piloti bez posledica su se prizemljili na aerodrom u Kijevu", navodi se u saopštenju ukrajnskog Ministarstva odbrane.

Ranije danas, šefovi britanskih obaveštajnih agencija upozorili su premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona da bilo kakva vojna vojna intervencija Britanije ili Zapada u Ukrajini nosi rizik da preraste u pravi rat sa Rusijom, preneli su ruski mediji pisanje britanske štampe.

Jedan neimenovani izvor je otkrio da je direktor obaveštajne agencije MI-6 Kameronu rekao da ruski predsednik Vladimir Putin neće stajati "mirno po strani" ukoliko Zapad pošalje vojne snage da pomognu ukrajinskoj vladi, preneo je Glas Rusije.

"Osnovna poruka jeste da zbog Ukrajine ne vredi započinjati treći svetski rat", naveo je pomenuti izvor.

Prema navodima lista Dejli miror, Ukrajinom su poslednje vreme patrolirale nenaoružane grupe britanskih obaveštajaca i pratili dešavanja na graničnim prelazima i gradovima u kojima je najjače prorusko raspoloženje, kako bi "razjasnili Putinove namere".

Nekadašnji kandidat za predsednika Sjedinjenih Država Bob Dol izjavio je danas da bi SAD trebalo u Ukrajinu da pošalju oružje, uključujući tenkove, kako bi pomogle toj zemlji da pruži otpor akcijama Rusije na svojoj teritoriji.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden poručio je ukrajinskim parlamentarcima, sa kojima se sastao na početku svoje dvodnevne posete Kijevu, da je pred njima istorijska prilika da izgrade ujedinjenu Ukrajinu, javlja AP, prenosi Tanjug.

Bajden je dodao da će predsednički izbori zakazani za 25. maj biti najvažniji u istoriji Ukrajine, kao i da je Vašington spreman da pomogne u njihovom održavanju.

Razgovarajući o ekonomiji, američki potpredsednik je istakao da su SAD spremne da pomognu ukrajinskoj privredi, uz upozorenje da oni prvo moraju da se uhvate ukoštac sa "rakom endemske korupcije".

Bajden je dodao i da nema razloga da Ukrajina ne postigne energetsku nezavisnost, umesto da zavisi od ruskih energenata, ali je istakao i da će za to biti potrebno neko vreme.

Lider ukrajinske partije UDAR Vitalij Kličko je danas tokom susreta sa Bajdenom zatražio da SAD uvedu nove, jače sankcije protiv Rusije, saopšteno je na sajtu te partije.

"Zapad mora odmah da uvede žestoke sankcije protiv Rusije. One moraju da obuhvate sve sektore ekonomije i da istinski zabole", izjavio je Kličko, a preneo Glas Rusije. 

U međuvremenu, proruski aktivisti odlučili su da se u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine na granici sa Rusijom održi referendum o statusu regiona u dve faze, javile su ukrajinske i ruske agencije.

Na referendumu predviđenom za 11. maj biće postavljeno pitanje o zadržavanju dosadašnjeg statusa oblasti ili o njenoj autonomiji, a 18. maja žitelji oblasti opredeljivaće se da li su za nezavisnu državu ili za ulazak u sastav Rusije, navodi UNN.

Itartas podseća da su u naseljima kod Luganska održani narodni skupovi na kojima su se određivala referendumska pitanja. Izabran je i "narodni gubernator" Valerij Bolotov.

Ukrinform prenosi saopštenje Glavnog tužilaštva Ukrajine da neodobreni mitinzi i pozivi na lokalne referendume imaju separatistički karakter i da će biti predmet istražnog postupka.

Ukrajinski predsednički kandidat Oleg Carev tvrdi da su prelazne vlasti njegove zemlje ponudile članovima rasformirane elitne policije Berkut 200.000 dolara da se vrate na dužnost, javlja Glas Rusije, prenoseći list Moskovski komsomolets.

"Oni se neće vratiti. Ponuđene su im velike pare... između 100.000 i 200.000 dolara", rekao je on.

Carev, političar koga su prelazne vlasti u Kijevu optužile za separatizam, istakao je da oni nisu uspeli da "namame novcem" bivše pripadnike Berkuta.

Lideru krimskih Tatara Mustafi Đemiljevu zabranjen je na pet godina ulazak na ovo ukrajinsko poluostrvo pripojeno Rusiji u martu, objavila je skupština Tatara Krima, Medžlis.

Kada je jutros odlazio sa Krima u Kijev, njemu su službenici na granici uručili dokument u kome piše da mu je zabranjen ulazak u Rusku Federaciju do 19. aprila 2019. godine, rekla je agenciji Frans pres jedna predstavnica te manjine.