Krim, bitka za kulturno nasleđe

Za Kijev koji ne priznaje rusku aneksiju Krima, gubitak kulturnog i istorijskog nasleđa poluostrva predstavljalo bi još jedan veliki udarac i Ukrajina je spremna da vodi dugu pravnu bitku sa Rusijom oko toga, prenosi Tanjug.

"Nikad nećemo odustati od vrednog nasleđa na Krimu zato što je to vlasništvo Ukrajine", rekao je ukrajinski državni tužilac Oleh Mahnitski za Rojters.

Ukrajinski ministar kulture Jevgen Niščuk najavio je da će Ukrajina potražiti međunarodnu pravdu ako Rusija započne premeštanje kulturnih dobara sa Krima ili preuzme formalno superviziju nad istorijskim lokacijama.

Neki direktori krimskih muzeja su, međutim, pozdravili prisajedinjenje Krima Rusiji u nadi da će sada dobiti veća budžetska sredstava iz Moskve.

Valerij Naumenko, direktor muzeja u okviru Kanske palate u Bahčisaraju, kaže da Kijev nije izdvajao nikakva sredstva za održavanje palate i da "Ukrajina nema resurse, a ni moralno pravo da nakon dve decenije pokreće bitku za krimsko kulturno nasleđe".

Prema njegovim rečima, svi znaju da nema povratka i svi treba da se naviknu na nove okolnosti.

"Što pre političari i kulturni radnici u Kijevu to shvate, to će se pre život na Krimu i u Ukrajini popraviti", dodaje Naumenko.

Larisa Dekuševa, direktorka istorijski značajne palate Livadija na Jalti, nada se da će sada biti više ruskih turista budući da je Moskva odlučna da učini Krim popularnijom turističkom destinacijom.

Velelepna palata od belog kamena bila je letnja rezidencija poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i njegove porodice, a poznata je po tome što se u njoj u februaru 1945. godine održala Konferencija u Jalti na kojoj su britanski premijer Vinston Čerčil, američki predsednik Teodor Ruzvelt i sovjetski lider Josif Staljin doneli ključne odluke o posleratnom poretku.

Pošto je palata prvobitno bila u vlasništvu carske porodice Romanov, Moskva ima istorijsko pravo na nju i Kijev ne treba da traži odštetu, smatra Dekuševa.

Nove vlasti na Krimu žestoko su odbacile ideju o eventualnom plaćanju odštete Kijevu za imovinu koju su nacionalizovale pošto je poluostrvo napustilo Ukrajinu .

"Nećemo ništa da platimo, pokrenućemo odgovarajuću pravnu proceduru. Ako nam stignu zahtevi za odštetu, mi ćemo uputiti kontrazahtev", zaključio je Rustem Temirgalijev, prvi potpredsednik krimske vlade.