Rezolucija protiv američkog špijuniranja

Posle otkrića američkog programa prisluškivanja stranih država i lidera, Nemačka i Brazil pripremaju zajedničku rezoluciju o zaštiti ličnih sloboda, koju će predložiti Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

U njoj se, međutim, ne pominju izričito Sjedinjene Američke Države, već je cilj da se uputi poruka onima koji zloupotrebljavaju sistem. Iz Vašingtona je saopšteno da američka administracija preispituje programe nadzora koje sprovode tamošnje obaveštajne službe.

Brazil i Nemačka, ljuti što su Amerikanci prisluškivali predsednicu Dilmu Rusef i kancelarku Angelu Merkel, žele da se internet uvrsti u član 17 međunarodnog Pakta o građanskim i političkim pravima, prema kojem niko ne sme samovoljno i nezakonito da se upliće u nečiju privatnost, porodicu ili prepisku niti sme da povredi nečiju čast i ugled.

Nemačka šalje i svoje obaveštajce u Vašington, kako bi od Bele kuće dobila odgovor na optužbe da su američke agencije nadzirale evropske zvaničnike.

Štefan Sabo iz iz Maršalovog fond kaže da je kancelarka Merkel odrasla u Istočnoj Nemačkoj i navikla je da je prisluškuju tamošnje obaveštajne službe.

"Nije, međutim, očekivala da će jedna demokratska zemlja sa kojom je Nemačka u savezništvu 50-60 godina da se ponaša na takav način. Imidž Amerike u Evropi sve je lošiji od početka finansijske krize, a sada na nju gledaju takoreći kao na protivnika", kaže Sabo.

U Stejt dipartmentu kažu da će preispitati program praćenja komunikacija. Priznaju da su neke informacije, pre svega u vezi sa špijuniranjem saveznika izazvale napetosti između Sjedinjenih Država i tih zemalja, ali jasno stavljaju do znanja da ne odustaju od nadzora interneta i telefonskih razgovora.

"Mi ćemo, naravno, nastaviti da prikupljamo potrebne informacije, kako bismo ostali bezbedni. To se odnosi i na naše saveznike. Naći ćemo balans između bezbednosnih potreba i pitanja privatnosti", kaže portparolka Stejt dipartmenta Džen Psaki.

Nekadašnji visoki zvaničnici Centralne obaveštajne agencije ocenjuju da su informacije koje je obelodanio odbegli obaveštajac Edvard Snouden pomogle američkim protivnicima i da predstavljaju najveće curenje poverljivih dokumenata u istoriji Sjedinjenih Država.

Nanele su, kažu, i ozbiljnu štetu naporima da se uđe u trag mogućim terorističkim pretnjama. Internet sajt američke Nacionalne bezbednosne agencije juče je nekoliko sati bio nedostupan. U Vašingtonu je saopšteno da je to bila posledica tehničke greške, dok se na društvenim mrežama spekuliše da je reč o hakerskim napadima.