Višegradska grupa za zajedničke ambasade

Ekonomska kriza navela je Višegradsku četvorku da se ugleda na skandinavske države tako da se u nekim zemljama trećeg sveta ili u republikama bivšeg Sovjetskog Saveza uskoro mogu  pojaviti table sa napisom "Ambasada Višegradske grupe".

Zajedničkim ambasadama smetnju neće predstavljati ni povremeni oštri sporovi kakvi izbijaju između pojedinih članica Grupe kao što su spor Bratislave i Budimpešte oko slovačkog jezičkog zakona ili zabrana mađarskom predsedniku Laslu Šoljomu da 21. avgusta dođe u privatnu posetu u slovačko Komarno na postavljanje spomenika ugarskom kralju Svetom Stefanu.

"Profesionalci smo, brzo ćemo prevazići taj spor", složili su se šef mađarske diplomatije Peter Balaž i portparol slovačkog MIP-a Peter Stano.

Ideja da Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, koje su regionalnu saradnju započele posle pada komunizma, dobiju zajedničke ambasade u zemljama gde nemaju neke posebne interese, bilo je i ranije.

Nijedna zemlja, međutim, nije želela da se odrekne simbola svoje nezavisnosti, a na to ih je tek sada naterala globalna ekonomska kriza i mere štednje koje su naložili premijeri sve četiri zemlje.

"Sada nas je na to navela kriza. Samo tokom jedne godine morao sam da zatvorim četiri ambasade i osam konzulata. Isto su morale da učine moje kolege iz Poljske, češke i Slovačke", kazao je Balaž.

Mađarski ministar upozorio je da zemlje regiona, čak i u nekim važnim zemljama sveta, gube diplomatska predstavništva, prestaju da izdaju vize čime prestaju kontakti i stvaraju se "crne rupe na mapi".

Ušteda deljenjem troškova

"Princip zajedničkih ambasada je jednostavan, iznajmili bi zajedno zgradu, podelili je na četiri dela, recepcija i šalteri za izdavanje viza bili bi zajednički, a takođe i obezbeđenje", objasnio je Balaž.

"Poljska tu ideju u potpunosti podržava", rekao je portparol poljskog Ministarstva inostranih poslova Pjotr Paškovski.

Portparol slovačkog ministarstva Petr Stano rekao je da je potrebno da se zemlje Višegradske četvorke dogovore koja zemlja će gde zatvoriti ambasadu, a koja će ostati.

"Ne možemo da dopustimo da se cela četvorka povuče iz Laosa ili sa Novog Zelanda", naveo je Stano primer zemalja gde bi trebalo da ostane bar jedna ambasada.

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski je, nezavisno od plana zajedničkih ambasada višegradskih zemalja, predložio Evropskoj uniji da se u nekim zemljama otvore zajednički konzulati Unije, jer uglavnom izdaju šengenske vize a procedura je ista za sve članice Unije.

Višegradska grupa je osnovana na samitu predsednika vlada Čehoslovačke, Mađarske i Poljske, koji je održan u mađarskom gradu Višegradu, 1991. godine, kako bi se ostvarila saradnja između te tri države (posle raspada Čehoslovačke - četiri) u procesu približavanja Evropskoj uniji. 

Jedina institucija Višegradske grupe je Međunarodni Višegradski fond, osnovan 1999, sa sedištem u Bratislavi.