Asadu stižu nove rakete

Rusija šalje sofisticirane protivbrodske rakete "jakhont" Siriji, piše Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

Rakete bi mogle da budu upotrebljene prilikom eventualne buduće strane vojne intervencije u Siriji.

Ne potvrđujući detalje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da Rusija nije prekršila nijedno međunarodno pravilo.

Šef ruske diplomatije rekao je da ne razume "zašto mediji pokušavaju od toga da stvore senzaciju", naglasivši da Rusija "ne krije da snabdeva oružjem Siriju na osnovu potpisanih ugovora, ne kršeći nijedan međunarodni sporazum ili sopstveni zakon".

U nedavnoj ruskoj isporuci Siriji nalazi se i unapređena raketa "Jakhont", dometa 290 kilometara, koja nosi bojevu glavu težine 250 kilograma, a težina celog projektila je tri tone.

Maksimalna brzina rakete iznosi dva maha i ona može da leti na visinama do 14.000 metara.
Sirija je ovaj sistem naručila 2007. godine, a prve rakete isporučene su 2011. godine.

Ukupno su naručena 72 projektila na 36 mobilnih lansera.

Ovim raketama Siriji može da gađa neprijateljske brodove u Mediteranu, celu obalu Kipra i veliki deo južne Turske, a može da pogodi i teritorijalne vode Izraela.

U eventualnoj stranoj vojnoj intervenciji u Siriji, "jakhont" može da koristi u borbi protiv nosača aviona, odnosno da ih drži na udaljenosti većoj od 300 kilometara od svoje obale, što važi i za ostale vojne brodove.

Informacija se pojavila usred jačanja bojazni međunarodne zajednice da bi hemijsko naoružanje moglo da bude upotrebljeno u Siriji, što je američki predsednik Barak Obama označio kao "crvenu liniju".

Rusija je jedna od nekoliko preostalih sirijskih saveznika i njen glavni snabdevač naoružanjem. Prema ugovorima, vrednim na milijarde dolara, Rusija prodaje Damasku naoružanje, ali navodi da se radi o odbrambenim sistemima.

Raspad Sirije na feude? 

Današnji Njujork tajms piše i da se Sirija posle više od dve godine sukoba raspada, pošto razne naoružane grupe rade na svojim ciljevima i time stvaraju zasebne naoružane feude.

"Kako se rat širi po obimu i brutalnosti, izgleda da je njegova najveća žrtva integritet sirijske države", ocenjuje njujorški list u tekstu na naslovnoj strani.

Pojavljuju se tri Sirije - jedna na centralnom delu teritorije te zemlje koja je lojalna vladi, Iranu i ekstremističkom pokretu Hezbolah; druga na severoistoku kojom dominiraju Kurdi povezani sa kurdskim separatistima u Turskoj i Iraku; i treća na severu, sa sunitskom većinom koja je pod velikim uticajem islamista i boraca za džihad.

Američki predsednik Barak Obama juče je na konferenciji za novinare s turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da će SAD nastaviti da povećavaju pritisak da bi se sirijski predsednik Bašar el Asad povukao i predao vlast prelaznoj vladi.

Stručnjaci, navodi Njujork tajms, ocenjuju da američki fokus na promenama na vrhu zanemaruje duboke podele koje je rat napravio u sirijskom društvu. "Sve više izgleda da je Sirija toliko razbijena, da nijedna pojedinačna vlast neće moći da je uskoro sastavi", dodaje list.

"Nije reč o tome da se Sirija topi - ona se istopila", rekao je Endru Tabler, saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.

U sukobima u Siriji zabeleženo je povećanje brutalnosti i sve veća "sektaška priroda" nasilja, navodi list.

Analitičari ocenjuju da će ta promena karaktera nasilja imati veće posledice na budućnost Sirije, nego povremeni teritorijalni dobici sukobljenih strana.

"Malo je verovatno da će se mnogobrojne etničke i verske grupe koje su Siriju dugo nazivale domom, vratiti u Siriju i živeti jedni uz druge", navodi američki list.