Američki narednik priznao ubistvo kolega

Narednik u vojsci SAD Džon Rasel priznao je krivicu za ubistvo četiri vojnika i jednog mornaričkog oficira 2009. godine, u klinici za mentalna oboljenja u Bagdadu, tokom rata u Iraku.

Priznanje pred vojnim sudom SAD u bazi Luis Mek-Kord u Vašingtonu znači da će Rasel izbeći smrtnu kaznu, i da se sada suočava sa mogućnošću doživotnog zatvora.

Rasel je u maju 2009. godine pucao na koga je stigao u Kemp Libertiju, centru za lečenje ratnog stresa kod Bagdada. Bio je to jedan od najgorih slučajeva nasilja unutar vojske SAD u iračkom ratu.

Ponašanje tog narednika se promenilo u vreme kada mu se približavao istek trećeg uzastopnog ugovora za služenje u Iraku, posvedočili su njegovi drugovi iz jedinice 2009. godine.

Prema njihovim rečima, Rasel je postao distanciran uoči masovnog ubistva koje je počinio 11. maja 2009, i imao je paranoične ideje da jedinica u kojoj je služio pokušava da okonča njegovu karijeru.

Rasel je 8. maja lično zatražio pomoć u klinici za lečenje ratnog stresa u Kempu Strajker, u kojem je bila stacionirana njegova jedinica, a dva dana kasnije upućen je u Kemp Liberti, gde je bio na savetovanju i gde su mu prepisani lekovi.

Na dan zločina, 11. maja, svedoci su videli Rasela kako plače i priča kako će se povrediti. Vratio se u kliniku u Kempu Liberti, a tamo mu je lekar rekao da mu se mora ukazati pomoć ili će povrediti samog sebe.

Tražio da ga stave iza rešetaka

Kako su svedoci izjavili, Rasel je pokušavao da natera vojnu policiju da ga stavi iza rešetaka, kako ne bi mogao da povredi sebe ili druge.

Vojni tužioci rekli su da je Rasel napustio kliniku, a potom se vratio sa automatskom puškom koju je uzeo iz štaba svoje jedinice i počeo da puca.

Dva medicinska veštačenja, obavljena 2009. godine posle zločina, ukazivala su da Rasel boluje od ozbiljne depresije sa psihotičnim epizodama i da pati od hroničnog post-traumatskog premećaja.

Dve godine kasnije, novi pregled je pokazao da se Raselova depresija sa psihotičnim epizodama delimično povukla.

Raselovi branioci rekli su pred sudom da se on ne seća ubistava, a svedoci su ukazivali na njegovu distanciranost i paranoju uoči napada u Kemp Libertiju.