Stroža kontrola hrane širom Evrope

Apetit potrošača u Evropi sve je slabiji, a ugled prehrambene industrije narušen je posle niza skandala sa konjskim mesom, lažnim organskim jajima, aflatoksinom u mleku i kukuruzu.

Trgovci, koji u trci za većim prometom nabavljaju jeftiniju robu, nalaze se pod sve većim pritiskom kupaca da pruže više informacija o poreklu proizvoda.

Potrošači traže i da se političari trgnu i pojačaju kontrolu hrane, na njenom zamršenom putu od proizvođača, preko trgovaca do potrošača.

"Ovo pokazuje koliko je masovna prevara postala uobičajena u proizvodnji hrane u Evropi. Nedostatak kontrole je sistematski, do te mere da je postao pretnja zdravlju ljudi. To je sramno", kaže tehnolog hrane Tim Lang.

Stručnjaci kažu da odgovornost nije samo na proizvođačima koji koriste jeftinije sirovine, već i na potrošačima, koji očekuju da hrana bude jeftina. Ipak, stroža kontrole hrane je ključna.

"Kontrola u kompanijama koje proizvode hranu je nedovoljna. Nedovoljna je i njihova komunikacija sa dobavljačima i u zahtevima da sirovine budu kvalitetne", kaže Barbara Stoking iz "Oksfama".

Nemačka među prvima pooštrava zakon o označavanju hrane, i to posle skandala sa lažnim organskim jajima.

"Ovakvim izmenama zakona, čak i kod prehrambenih proizvoda kod kojih su prevare bile česte, nadležni će kupcu pružiti više informacija o hrani i proizvođaču", objašnjava ministarka poljoprivrede Nemačke Ilze Ajgner.

Početkom nedelje, 20 zemalja Evropske unije odobrilo je obavezne testove toksičnosti u trajanju od 90 dana, umesto dosadašnjih 17, za komercijalizaciju genetski modifikovane hrane namenjenje ljudima i stoci. Velika Britanija i Švedska su protiv, smatrajući da je to predugo.