Počeo period prazne stolice

U 20 časova po srednjeevropskom vremenu papa Benedikt Šesnaesti i zvanično je postao prvi poglavar Rimokatoličke crkve u poslednjih šest vekova, koji ostavkom, a ne smrću, odlazi sa trona Svetog Petra. Od sada će biti poznat kao počasni papa i nosiće jednostavnu belu mantiju.

Helikopter ga je po isteku pontifikata odvezao u letnju papsku rezidenciju Kastel Gandolfo gde će sačekati uređenje za njega posebno izdvojenih odaja u Vatikanu gde će boraviti do kraja života. Zvaničan razlog za potez, koji je potresao rimokatolički svet, jeste slabo zdravlje osamdesetpetogodišnjeg pontifa. Nezvaničan razlog je niz skandala, koji do poslednjeg časa pontifikata Benedikta Šesnaestog potresaju Vatikan.

Poslednja nedelja pontifikata Benedikta Šesnaestog obiluje istim problemima, koji su obeležili skoro 8 godina njegovog boravka na tronu svetog Petra. U ponedeljak se papa sastao sa trojicom kardinala, autora izveštaja o stanju u crkvi, koji je nedavno procurio u javnost pod nadimkom Vatiliks.

Italijanski mediji već danima spekulišu da se papa povlači zbog korupcije unutar crkve, međusobnih ucena i nepotizma među sveštenicima homoseksualne orijentacije. Kontroverzni dokument biće predstavljen i kardinalskoj Konklavi pre nego što se bude upustila u izbor novog pape.

Papa inicirao ostavku škotskog kardinala

Pre dva dana je, pod pritiskom pape lično, ostavku podneo škotski kardinal Kit O' Brajan optužen za nedolično ponašanje prema najmanje četiri sveštenika. Afera O' Brajan samo je vrh ledenog brega. Desetine hiljada strana policijskih izveštaja, hiljade potresnih svedočenja dece, koje je sekualno zlostavljalo rimokatoličko sveštenstvo u svim delovima sveta, problem je, koji ni ovaj papa, a ni njegov naslednik, neće uspeti da gurnu pod tepih.

Irska je zemlja gde je, upravo iz tog razloga, tradicionalno ogroman uticaj Rimokatoličke crkve nepovratno uzdrman. Višegodišnji niz afera, koji je pre nešto manje od tri godine, kulminirao javnim izvinjenjem pape Benedikta Šesnaestog, iz dana u dan pratila je voditeljka irskog javnog servisa RTE Odri Karvil.

"Objavljena su tri vladina zvanična izveštaja sa poražavajućim svedočenjima o svešteničkom silovanju i seksualnom zlostavljanju dece - dečaka i devojčica - od četrdesetih godina prošlog veka do skoro današnjih dana. Narod Irske doživeo je papu Benedikta kao ličnost, koja se nalazila u epicentru zataškavanja svih zlostavljanja. Još dok se kao kardinal Racinger nalazio na čelu Kancelarije za doktrinu i veru, bio je ključan u kreiranju crkvene politike prema optužbama za seksualna zlostavljanja, čiji su počinioci bili sveštena lica", navela je Karavil.

Voditeljka je istakla da je za njega, kao i za sve visoke delove vatikanske hijerarhije, bilo prevashodno važno da zaštiti samu instituciju crkve.

Benedikta Šesnaestog neće po dobru pamtiti ni većina časnih sestara u Sjedinjenim Državama, koje su u sukobu sa Vatikanom, jer se, kako tvrde u Rimu, previše bave feminizmom i društvenom pravdom, a premalo osuđivanjem istorodnih brakova i abortusa.

Ovaj pontifikat neće pohvaliti ni hiljade sveštenika u Africi, koje su od pape Benedikta Šesnaestog tražile da ukine celibat, jer sveštenik, koji se ne ženi, tvrde oni, nema autoritet da pastvi daje preporuke o tome kako da se zaštiti od side.

Međutim, pontifikat Benedikta Šesnaestog ima i dobrih strana, tvrdi liberalno orijentisani direktor Centra za rimokatoličanstvo američke organizacije "Vera u javnom životu" Džon Gering, čiji blogovi imaju veliki uticaj na vernike u Sjedinjenim Državama.

"Mislim da je lajtmotiv Benediktovog učenja, pogotovu uoči svetske ekonomske krize, njegova sumnjičavost prema neregulisanom tržištu i kapitalizmu. On je lamentirao nad, kako je rekao, skandalozno izraženom jazu između siromašnih i bogatih zemalja. Još prošlog meseca na Dan mira u svetu, papa Benedikt je govorio o rastućoj nejednakosti i opasnostima, kako je rekao, od neregulisanog finansijskog kapitalizma", objasnio je Gering.

Gering je istakao da je Benedikt stekao reputaciju "zelenog pape", jer je teološki obradio brigu za čovekovu okolinu, uvrstivši je u moralne imperative."

Iako u svojim teološkim radovima i predavanjima, kardinal Racinger nije imao reči hvale za pravoslavne, on se kao papa pokazao otvoreniji prema dijalogu sa Moskovskom patrijaršijom od svog predhodnika, dok je u rimokatolički obrazovanom vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju našao istinskog partnera.

Takvu ocenu daje i jedan od najvećih stručnjaka za odnose dveju crkava u Rusiji, novinar i analitičar Konstantin fon Egert, koji se i lično sastao sa papom.

"Papa Benedikt Šesnaesti je u Moskvi doživljen kao čvrst konzervativac, koji nije naročito zainteresovan za Rusiju, ali, koji je ozbiljno shvatio mnoge stavove Ruske pravoslavne crkve, kao osoba, koja nije smatrala da rimokatoličkom prozelitizmu ima mesta u Rusiji. Zato mislim da su se odnosi dveju crkava značajno popravili otkako je papa Jovan Pavle Drugi umro 2005. godine", tvrdi fon Egert.

Presto Svetog Petra neće ostati dugo prazan. Tradicionalno, kardinalska Konklava počinje izbor novog pape 14 dana po upražnjenoj Svetoj stolici. Benedikt je ove nedelje promenio taj crkveni zakon, te će svet imati novog papu pre 24. marta i početka rimokatoličkog uskršnjeg posta.

Odri Karvil sa irskog javnog servisa RTE tvrdi da Vatikan ima veliki zadatak pred sobom ako želi da povrati bar deo poverenja evropskih vernika u instituciju crkve.

"Jedna od prvih stvari, koje sledeći papa mora da uradi, kako bi vratio veru irskog naroda u crkvu, a koja je dotučena poslednjih decenija, jeste da prizna da je seksualnog zlostavljanja dece i zataškavanja tog zlostavljanja bilo na najvišem nivou u Vatikanu", kaže Odri Karvil.

Ona ističe da novi papa mora da otvori sve arhive Vatikana i dopusti javnosti da ih pregleda i da dosijei o svim optužbama protiv sveštenika u Irskoj, u drugim evropskim zemljama i drugim delovima sveta, moraju da postanu dostupni i otvoreni.

I za vernike u Sjedinjenim Državama problem nedovoljno kažnjene pedofilije među sveštenicima mora da bude prioritet za novog papu.

"Lično bih voleo da sledeći papa povrati ugled Rimokatoličke crkve, koji je ozbiljno ukaljan svešteničkim seksualnim zlostavljanjima dece. Želeo bih papu, koji će imati sluha za savete običnih rimokatolika i sveštenstva iz malih parohija, kao i časnih sestara. Nekog, ko bi priznao da se debate i dijaloga u okviru crkve ne treba plašiti, već da je upravo to znak zdrave vere, pa čak i vere u procvatu", kaže Džon Gering.

Pred novim papom rešavanje krize vere

Još jedan gorući problem za ovog, ali i sledećeg papu je kriza vere, pogotovo na severnoj polulopti gde su crkve sve praznije. Zato pravoslavni svet, uključujući tu i najveću i najuticajniju Moskvsku patrijaršiju, od novog pape ne očekuje rešavanje otvorenih problema sa drugim hrišćanskim crkvama, smatra Konstantin fon Egert.

"Ruska pravoslavna crkva ima dva zvanična zahteva. Prvi je obustavljanje, kako se to ovde kaže, prozelitskog pristupa prema Rusiji. Drugi je da se Vatikan mnogo više angažuje na poboljšanju i regulisanju odnosa unijata tj. grko-katolika u zapadnoj Ukrajini i pravoslavne crkve u toj oblasti, koja smatra da se većinsko unijatsko stanovništvo u zapadnoj Ukrajini, kao i grko-katolički patrijarh, prema njoj nepravedno odnose", kaže fon Egert.

On ističe da su to ipak pitanja od manjeg značaja i da bi ruski patrijarh bio voljan da se sastane sa papom, ali da to ne čini, jer zna da bi reakcija konzervativnog dela vernika u Rusiji na takav susret bila izuzetno negativna.

"Zato mislim da u stvari Ruska pravoslavna crkva ništa i ne traži od Rima i da bi želela da odnosi ostanu na ovom nivou. Ne bih isključio ni sastanak moskovskog patrijarha i novog pape u narednih nekoliko godina, ali ne mislim da je takav susret visoko na listi prioriteta ijednoj od crkava", smatra fon Egert.

Izbor Jovana Pavla Drugog za papu stavio je tačku na vekovnu tradiciju izbora Italijana za poglavare Rimokatoličke crkve. Ovoga puta vernici ne kriju da je kucnuo čas za neevropskog papu. Džon Gering smatra da bi takva odluka bila opravdana.

"Mislim da bi to bilo uzbudljivo i da bi u neku ruku ubrizgalo svežu energiju u crkvu. To bi bio snažan signal da Rimokatolička crkva, kao globalna institucija, gleda u budućnost. Dok su u Evropi crkve gotovo prazne, a u Sjedinjenim Državama nema dovoljno sveštenika, u Africi ne mogu dovoljno brzo da sagrade neophodan broj semeništa", kaže Gering.

On naglašava da je na globalnom jugu, rimokatolicizam živ organizam u procvatu, koji ne nalikuje slici u Evropi, pa čak ni u Sjedinjenim Državama.

"Kako je to jedan američki analitičar vere rekao, kada bi crkva izabrala afričkog papu, to bi u neku ruku bio trenutak sličan izboru Obame za američkog predsednika - istorijski korak, koji bi uputio snažnu poruku svetu i bio dočekan sa velikim entuzijazmom", tvrdi Gering.

Ko god da sledeći sedne na tron Svetog Petra, jedno je jasno, pred njim su najveći izazovi u novijoj istoriji Rimokatoličke crkve.