Noć za molitve i čestitke

U novogodišnjoj noći milioni Japanaca pohrle u svetilišta japanske mnogobožačke religije šinto i u budističke hramove gde se mole za zdravlje i prosperitet u predstojećoj godini.

Tu se kupe amajlije i mala pisana proročanstva koja kazuju o ljubavi i uspehu na poslu, i o tome koliko će u celini biti srećna nova godina.

Ako je sadržaj proročanstva negativan, papirić na kojem je zapisano priveže se za metalne žice razapete na drvenim okvirima unutar svetilišta kako bi ih šinto božanstvo, odnosno budistički sveci poništili, a ako je pozitivno, odnosi se kući.

U budističkim hramovima tačno u ponoć počinju da zvone zvona koja se udaraju 108 puta kako bi podsetila ljude na 108 grehova i iskušenja zapisanih u budističkim sutrama koje treba nadvladati na putu ka nirvani.

Oko i unutar hramova građane čekaju brojne tezge sa poslasticama kao što su pečene hobotnice, mešano prženo povrće preliveno soja-sosom i majonezom, pečene jegulje, kobasice i oljuštene banane prelivene čokoladom.

U prvu posetu hramu ne mora se obavezno ići u novogodišnjoj noći već je prihvatljivo to učiniti u nekoliko prvih dana nakon nove godine.

Najpopularnija svetilišta i hramovi u zemlji tih dana ukupno zabeleže i po nekoliko miliona posetilaca, pa je prodaja amajlija i hrane veliki biznis, usled čega je pred Novu godinu u novinama, a ponekad i na televiziji, moguće videti reklame za te religijske objekte.

Tokom novogodišnje noći ne održavaju se žurke već se to čini tokom celog decembra kada Japanci učestvuju na više proslava koje su poznate kao "žurke na kojima se zaboravlja stara godina", a koje u dvoranama i restoranima organizuju firme, razna udruženja, kružoci i grupe prijatelja.

Takođe, nakon novogodišnjeg odmora, tokom ostatka januara organizuju se prijemi i proslave na kojima se utvrđuje prijateljstvo i obećava saradnja u novoj godini. 

Za razliku od Kine i Tajvana gde se i danas Nova godina slavi početkom februara, po tradicionalnom kineskom lunarnom kalendaru, Japan je još 1873. godine prešao na slavljenje nove godine po zapadnjačkom gregorijanskom kalendaru.

To je bilo vreme kada je Japan upravo počeo da izlazi iz feudalnog društvenog sistema kojim su dominirali šogunat i ratnička klasa samuraja, pa je iz sve snage nastojao da se odupre zapadnjačkom kolonijalizmu, tako što će se dokazati kao civilizovana, napredna i snažna zemlja.

Za to je bila neophodna brza modernizacija, ne samo u pogledu tehnologije i infrastrukture, već i pravnog i administrativnog sistema, pa su zajedno sa zapadnjačkim oružjem, železnicom i arhitekturom uvedeni ustav i pravo, urabano planiranje, ali i zapadnjački kalendar, odeća i pojedini običaji.

Proces vesternizacije, u skorije vreme, doveo je i do prihvatanja hrišćanskog Božića, ali on u Japanu, osim za malobrojne hrišćanske vernike, nema status religijske svetkovine, već komercijalnog i romantičnog praznika na koji se ide u šoping, razmenjuju pokloni, izlazi uveče i uživa u društvu partnera.

Uprkos takvom uplivu zapadnjačke, naročito američke kulture, običaji u vezi sa proslavom Nove godine ostaju tradicionalni japanski, uz malu promenu u pisanim proročanstvima u šinto svetilištima koja sada, uz drevne istočnjačke tehnike gatanja, sadrže i zodijačka astrološka proročanstva kakva se viđaju na Zapadu. 

Novogodišnje čestitke

Specifičan je i japanski običaj u vezi sa novogodšnjim čestitkama. Svi Japanci pišu desetine, a mnogi i stotine čestitki, koje šalju ne samo članovima porodice i dragim prijateljima, već i poslovnim partnerima, kolegama, profesorima i drugim osobama sa kojima nisu toliko bliski, ali su ih na neki način zadužile ili pomogle.

Za razliku od zapadnjačkih čestitki, japanske, pored lepih želja za primaoca, često sadrže informacije o najnovim događajima u životu pošiljalaca kao što su brak ili rođenje deteta, a mnogo Japanaca uživa i u tome da sami dizajniraju čestitke. Tako, umesto uobičajenih industrijski proizvedenih kartica kojima dominiraju crteži životinja iz kineskog horoskopa, na papiru štampaju fotografije svoje porodice ili snimke sa svojih putovanja.

Formiranju poštanskog vrtloga od hiljada tona hartije ispisane ceremonijalnim pozdravima i lepim željama u velikoj meri doprinose i firme koje za novu godinu šalju čestitke i reklame partnerima i mušterijama.

Posebno fascinira činjenica da stotine miliona čestitki svim primaocima budu pedantno isporučene u isto vreme: 1. januara ujutru.

Taj neverovatni logistički poduhvat dobrom organizacijom sprovodi japanska pošta koja svake godine odredi vremenski period u decembru u kojem se primaju čestitke, pri čemu poslednji dan prijema obično bude oko nedelju dana pred Novu godinu.

Onda na scenu stupi armija honorarno zaposlenih studenata koja pomaže u razvrstavanju pošte i 1. januara u zoru, skupa sa profesionalnim poštarima, zajezdi ulicama japanskih gradova na motociklima.

Poštari tada nisu sami na ulicama, jer Japanci uživaju i tome da budni dočekaju i pogledaju prvo svitanje u godini u hramovima i na ulicama.