Počast žrtvama holokausta

Povodom Dana sećanja na holokaust, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja, na zvuk sirena širom Izraela, tačno u 10 sati po lokalnom vremenu, radnici, studenti, učenici, putnici, stajali su dva minuta u tišini.

Vozila su stala i vozači su izašli da pognutih glava odaju poštu žrtvama. Pešaci su zastali u hodu, a nastava u školama je na dva minuta prekinuta.

Nakon toga, počele su mnogobrojne ceremonije, najpre u Muzeju holokausta "Jad Vašem" U Jerusalimu, u prisustvu predsednika Izraela Šimon Peresa i premijera Benjamina Netanijahua.

U izraelskom parlamentu Knesetu održana je posebna sednica pod nazivom "Svaka osoba ima ime", tokom koje se čitaju imena žrtava nacizma sa ciljem da se, pored masovnosti zločina, naglasi i lična strana ubijenih pojedinaca, porodica i zajednica.

U prisustvu premijera Benjamina Netanjahua, predsednika Šimona Peresa i drugih zvanica, predsedavajući izraelskog parlamenta Reuven Rivlin je pročitao imena dece iz beloruskog mesta Šklov koje su nacisti ubili u Drugom svetskom ratu.

Sve radijske i televizijske stanice od sinoć emituju emisije, dokumentarne i igrane filmove posvećene holokaustu, kao i svedočenja preživelih.

Prvi put ove godine, na ceremoniju obeležavanja Dana šoe (holokausta) pozvana je i delegacija Roma iz Evrope, koji su takođe u velikom broju stradali tokom Drugog svetskog rata.

U jučerašnjem govoru u Memorijalnom centru "Jad Vašem", izraelski premijer Benjamin Netanijahu upozorio je na opasnost koja jevrejskoj državi preti od Irana.

"Ljudi koji ne žele da vide iransku pretnju nisu ništa naučili od holokausta. Strah ih je da kažu istinu. Danas, kao i tada, postoje ljudi koji žele da unište milione Jevreja. To je uvreda za žrtve", rekao je Netanijahu.

U Izraelu živi više desetina hiljada ljudi koji su preživeli holokaust, a većina njih je u kasnim osamdesetim godinama.

Nova imena najtraženijih zločinaca

Centar "Simon Vizental", sa sedištem u Los Anđelesu, objavio je, povodom Dana sećanja na holokaust, tri nova imena dodata na listu najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca.

Jedan od osumnjičenih je Vladimir Katriuk, za koga se veruje da je bio komandir jedinice ukrajinske armije, koja je počinila masovno ubistvo u Ukrajini. Drugi je Helmut Oberlander, koji je navodno služio u jednoj od mobilnih ubilačkih jedinica tzv. "ajnzacgrupe", koja je pogubila mnogobrojne Jevreje u južnoj Ukraniji.

Katriuk je pobegao u Kanadu posle rata, ali je 1999. godine, nakon što su vlasti otkrile njegovu prošlost, lišen državljanstva te zemlje, koje mu je vraćeno 2007. Novi dokazi o njegovim ratnim zločinima su nedavno izbili na videlo, pa se Centar se nada da će se slučaj preispitati.

Oberlander, takođe, ima kanadsko državljanstvo, koje mu je oduzeto zbog nacističke prošlosti a potom vraćeno. Jedinica u kojoj je služio je ubila više od 23.000 ljudi, pretpostavlja se, najviše Jevreja.

Treći je Laslo Čatari, bivši policijski komandant u Slovačkoj, koji je imao ključnu ulogu u deportaciji 15.700 Jevreja u Aušvic u proleće 1944. godine. Posle rata je pobegao u Kanadu, a nakon što je izgubio državljanstvo, 1997. ju je napustio i sada živi u Mađarskoj.

Efraim Zurof, direktor izraelskog ogranka centra, skrenuo je pažnju na vlade Latvije, Litvanije, Estonije i Ukrajine koje, uz Švedsku i Norvešku, odbijaju da sude osumnjčenima zbog zastarevanja slučaja. Osim pohvala nemačkim vlastima, visoke ocene dobile su SAD, Italija, Španija i Srbija za doprinos gonjenju počinilaca ratnih zločine.