Nova šansa u Bagdadu

Posle punih 15 meseci pregovori Irana i pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke održani su u Istanbulu. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton rekla je da su pregovori bili korisni i konstruktivni.

"Želimo da uspostavimo stalni i održivi dijalog sa Teheranom. Rešavaćemo sve korak po korak", rekla je Eštonova.

Vođa iranske delegacije Saed Džalili rekao je da je postignut napredak, dodajući da su bili izneti neki različiti stavovi, ali i da su se sve strane složile i oko nekih veoma bitnih pitanja.

"Na sastanku u Bagdadu će se detaljnije diskutovati o nuklearnim pitanjima, kao i iranske sankcije. Narednim razgovorima trebalo bi da bude razvijano poverenje učesnica", istakao je Džalil. 

Uprkos tome što ništa presudno nije odlučeno, sama činjenica da su razgovori do kraja održani i da su protekli u dobroj atmosferi je ohrabrujuća. Novi razgovori zakazani su za 23. maj, što je još jedan pokazatelj da je sastanak dobro prošao.

Čak je usledio i poziv američke delegacije iranskim kolegama za bilateralnim sastankom, ali su Iranci to odbili, javlja agencija IRNA.

"Iranska delegacija odbila je zahtev vođe američke delegacije Vendi Šerman za bilateralnim sastankom", prenosi iranska agencija. Još nema komentara američkih diplomata.

Sjedinjene Američke Države nemaju direktne diplomatske odnose sa Iranom odkad je Vašington 1979. godine, zbog rušenja prozapadnog režima u Islamskoj revoluciji, prekinuo sve kontakte sa Teheranom.

Portparol Evropske komisije Majkl Men nada se da će pregovori biti nastavljeni i napominje da je najvažnije da atmosfera bude dobra i da učesnici pokažu da se zaista zalažu za postizanje rešenja.

Amerika je ranije upozorila da je reč o poslednjoj šansi za diplomatiju i da su sve karte na stolu. Zato bi svaki korak napred smanjio strahovanja od mogućeg novog rata na Bliskom istoku.

Svetskim silama, koje u rukama imaju i adut zvani ekonomske sankcije, prioritet je da ubede Iran da se reši zaliha dvadesetoodstotnog uranijuma, koji relativno brzo može da se obogati do stop od 90 odsto i postane materijal za nuklearno oružje.

Ahmedinežad: Branićemo svoja prava 

U Teheranu su, uoči pregovora, istakli da se ni po koju cenu neće odreći svojih prava u nukleranoj oblasti.

Predsednik Mahmud Ahmedinežad je pozvao "neprijatelje" iranske nacije da promene ponašanje i najavio da će Teheran čvrsto braniti svoja prava, prenele su novinske agencije.

Predstavnik iranske vlade objašnjava za RTS da i taj uranijum služi u mirnodopske svrhe.

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Ramin Mehmanparast ističe da u Teheranu postoji istraživački nuklearni reaktor koji su izgradili Amerikanci pre Islamske revolucije, a u kome se dobijaju radioizotopi neophodni u lečenju raka.

"Taj reaktor kao gorivo koristi uranijum obogaćen do 20 odsto. Tražili smo od Međunarodne agencije za atomsku energiju da nam isporuči uranijum. Kako je ona odugovlačila, bili smo prinuđeni da ga sami proizvedemo", objašnjava zamenik šefa iranske diplomatije.

Analitičari ističu da bi dogovor svima dobrodošao. Svetskoj ekonomiji zbog stabilnosti tržišta nafte, američkom predsedniku u izbornoj godini, a Iranu da izbegne oštrije sankcije od postojećih, koje se osećaju kroz inflaciju i urušavanje vrednosti domaće valute. Prihodi od nafte čine polovinu iranskog budžeta.

Pregovori Irana i pet stalnih članova Saveta bezbednosti (SAD, Kine, Velike Britanije, Francuske i Rusije) i Nemačke prekinuti su pre 15 meseci kada pregovarči, takođe u Istanbulu, nisu uspeli da se dogovore ni o dnevnom redu.