Porodična stabla u knjizi

Zahvaljujući knjizi "Rodoslovi sela Drmna", Slavoljuba Stojadinović, ovo selo je jedino u Braničevskom kraju, a možda i u Srbiji, koje ima knjigu sa rodoslovima svih porodica.

Velimir Milić iz Drmna kod Požarevca potomak je Marića, jedne od najstarijih drmljanskih porodica. Njegovi preci u Drmnu su se naselili pre skoro tri veka.

"Ti Marići su prvi ovde došli. Zato su se i naselili pored Mlave, zbog vode, jer tada nije bilo bunara", priča 84-godišnji deda Velimir.

Deda Velimirov i rodoslove još 275 drmljanskih porodica sakupio je u knjizi "Rodoslovi sela Drmna", Slavoljub Stojadinović. On je i sam meštanin Drmna, a ovaj mukotrpan posao radio je godinama.

"Na imena Drmljana nailazio sam i u Aradu u Rumuniji, na spomenicima na Kumanovskom polju, kao i u matičnim knjigama rođenih, venčanih, umrlih", priča Slavoljub.

Značajno mu je, kaže Slavoljub, pomogla i arhiva ovdašnjeg manastira Rukumija.

Braničevski kraj je u svojoj istoriji mnogo puta ostajao pust, da bi ponovo bio naseljavan novim stanovništvom. Takav je slučaj i sa Drmnom. Preci Živorada Stojimirovića došli su sa Kosova u drugoj polovini 18. veka.

"Taj naš deda Janko, stigao je sa Kosova. Posle se veliko imanje delilo na brojnu braću", priča deda Živorad.

Drmno je jedino selo u Braničevskom okrugu, a možda i u Srbiji, koje ima knjigu sa rodoslovima svih porodica. Zato se za rad Slavoljuba Stojadinovića zainteresovala i akademska i naučna javnost.

Prema rečima istoričara Jovana Pejina, bivšeg direktora Arhiva Srbije, takve knjige u svetu rade čitavi instituti, pa je podvig Slavoljuba Stojadinovića tim veći jer je sve podatke sakupio sam.

"Siguran sam da će ovu Slavoljubovu knjigu pročitati bar osamdeset odsto Drmljana, da znaju ko su, odakle su, ko su im dedovi i stričevi, jer ima ljudi koji ništa ne znaju o svojim starima" kaže Velimir Ilić.

Jovan Cvijić je svojevremeno rekao: "Kada svaka srpska porodica bude imala svoj rodoslov, bićemo Evropljani". Ako je po tome meriti, Drmljani su pre svih ušli u Evropu.