Deca sa smetnjama u redovnoj školi

Inkluzivno obrazovanje podrazumeva uključivanje deteta u društveni život na svim nivoima: od porodičnog okruženja, obrazovanja, sticanja različitih veština do samostalnog života u zajednici. U Srbiji, od 1. septembra 2010. redovnu školu mogu da pohađaju i deca sa smetnjama u razvoju. Do sada, njihovo uključivanje u redovni obrazovni sistem nije bilo obavezno i zavisilo je od volje nastavnika i škola.

Sedamnaestogodišnji Kikinđanin Milan Selak, koji boluje od  cerebralne paralize, uvek je nailazio na razumevanje. Završio je redovnu osnovnu školu, a sada pohađa drugi razred srednje.

Milan se teško kreće, sporije piše i govori. Učenik je drugog razreda Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi. On kaže da je za njega najvažnije to što može da bude sa svojim vršnjacima. Otac je svakog dana u školi s njim, unosi ga, premešta. "Ostao sam bez posla, tako da mi je ovo, što kažu, novo radno mesto."

Milan prati samo časove matematike. Profesorka matematike Zorka Isakov kaže da prvi put ima učenika sa malo drugačijim potrebama od ostalih. "Milan malo teže piše, pa ne stigne da sve prepiše s table. Zato smo se dogovorili da uradi koliko stigne, a da u vreme kada ostali učenici iz odeljenja imaju čas fizičkog Milan i ja radimo matematiku."

Vršnjaci su ga prihvatili i rado mu pomažu, nose mu torbu, jaknu. Ana Zdravković kaže da se lepo druže i šale. "Drugačiji je, ali to ne menja naš odnos prema njemu", objašnjava drug iz odeljenja Slobodan Košničar.

Svi u školu, budućnost za sve

Inkluzija često izaziva oprečne reakcije. Dok jedni naglašavaju da se deca sa smetnjama u razvoju na taj način socijalizuju, drugi ističu da škole nisu adekvatno opremljene, da su grupe prevelike, a nastavnici nedovoljno osposobljeni. Ima i onih koji smatraju da to može smetati ostaloj deci.

Međutim, uključivanje u redovnu nastavu je tek početak stvarne inkluzije, čiji je cilj osamostaljivanje i dostojanstven život odrasle osobe sa smetnjama. Psiholog Ekonomske škole tvrdi da je inkluzivno obrazovanje korisno: "Na neki način je izjednačen sa ostalom decom i ima dobru priliku da se obrazuje i bude u društvu svojih vršnjaka. Deca koja nemaju problema, imaju priliku da pokažu svoju humanost."

U stotinu gradova Srbije nedavno je započet projekat "Svi u školu, budućnost za sve" koji bi trebalo da pomogne da građani istinski prihvate inkluѕiju i postanu svesni koliko je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju značajno i za njih i za celo društvo.

"Ovom kampanjom želimo da postignemo to da naša deca znaju da je u redu biti različit i da svako dete ima jednaku potrebu potrebu da bude voljeno i prihvaćeno", ističe koordinatorka projekta u Kikindi Vesna Stanaćev.

Procenjuje se da u Srbiji 45.000 dece ima smetnje u razvoju. Međutim, u redovni obrazovni sistem uključen je tek mali procenat.