Radica Rajović, jedina žena za volanom kamiona u Novom Pazaru
Radica Rajović, iz Novog Pazara, nije dozvolila da je porodični i finansijski problemi obeshrabre. Naprotiv, odlučila je da sedne za volan kamiona i posveti se poslu koji je oduvek volela. Ta odluka joj je potpuno promenila život, a za samo dve godine uspela je da ostvari ono o čemu je dugo sanjala. Njenu nesvakidašnju životnu priču donosi naš dopisnik Emir Ličina.
Dok je za mnoge vožnja kamiona i dalje posao rezervisan za muškarce, Radica Rajović svakodnevno dokazuje suprotno. Ona je jedina žena za volanom kamiona u Novom Pazaru, a kilometri, duge vožnje i odgovornost koju ovaj posao nosi postali su deo njene svakodnevice.
"Pa ja sam imala oca vozača i on je radio isto ovako. Ja sam njega posebno volela i tako sam donela odluku da položim i da imam položeno, mada otac nikad nije dao da vozim. Ali onda sam zapala u neke porodične i finansijske probleme i kad sam već imala tu dozvolu i tu ljubav prema kamionu, donela odluku da počnem i da vozim. I ne kajem se. Sad kažem mužu, hvala mu što me tužio za alimentaciju, ne bih napravila kuću", rekla je Radica Rajović, jedina žena koja vozi kamion u Novom Pazaru.
Radica se odlično uklopila u pretežno muško okruženje.
Nermin Džigal, Radičin kolega, vozač kamiona kaže da Radica uziva poštovanje svih kolega.
"Bilo je skeptičnih, kako sad žensko da vozi šleper, ali pokazala je da je vrhunski vozač", dodao je Džigal.
Iako ovaj posao podrazumeva brojna odricanja, duge vožnje i česta odsustva od kuće, Radica kaže da se trud i te kako isplati i da bez kamiona ne bi mogla da pomogne svojoj deci.
Za rešavanje stambenog pitanja, Radica kaže da joj je u transportu trebalo dve godine.
"Majstori, dok me nisu upoznali, to nisu verovali da žena može toliko da isplati, ali videli su da sam korektna i sve kad kažem, znači dogovorimo se kad mogu i tako da su mi bukvalno svi odradili na čekanje", kaže Radica Rajovićeva.
Putujući kroz različite gradove i zemlje, Radica je bila u prilici da nabavlja sve što joj je bilo potrebno za opremanje kuće, često po znatno povoljnijim cenama.
"Dosta sam donela iz inostranstva, tako nekih sitnica, na primer svi lusteri su mi definitivno iz Nemačke, posuđe, čaše i tako ovih jačih kvaliteta su iz Nemačke, ove sam šoljice, zamislite, donela iz Tunisa, kuhinju mi je pravio otpobratima sin, Albanac, i nije hteo da mi naplati ništa, samo materijal. Bukvalno sam bila na poslu dok se kuća pravila" dodala je Radica.
Svojim radom uspela je da obezbedi sve što joj je potrebno za pristojan i miran život, a svaki povratak sa dugih putovanja danas je, kaže, lepši jer zna da se vraća u dom koji je sama sagradila.
