U Kraljevu Dan sećanja na žrtve fašističkog terora 1941. godine
Na Groblju streljanih u Kraljevu obeležen je 14. oktobar, Dan sećanja na žrtve fašističkog terora 1941. godine. Osim potomaka i Kraljevčana, humkama streljanih rodoljuba poklonili su se i predstavnici bratskog grada Maribora, gde se 85 godina neguje sećanje na ovaj tragičan događaj, u kojem su stradale i slovenačke izbeglice u Srbiji.
Svake godine, na groblje prva izađe Radina Stefanović kako bi odala poštu svom ocu. Pamti kada su ga odveli na streljanje iako je imala samo 6 godina. Dve godine stariji bio je Radovan Karović, kada su mu streljali oca na Lagerskom groblju.
„Ovde mi je otac streljan i danas sam došla ovde da mu upalim sveću i tako. Više, ostali smo siročići. Nismo nikoga više imali. Samo majku i tako“, navodi 90-ogodišnja Radina Stefanović, iz Kraljeva.
Radovan Karović iz Kraljeva ima 92 godine. Kaže: „Ovde mi je streljan otac Karović Dušan. Imao je 27 godina. Ostavio je nas 4 sina“.
Koju godinu mlađi od Radine i Radovana sećaju se kada su prvi put izašli najčešće sa majkama na groblje streljanih.
„Dolazili smo ovde. Tu su bile sve krstače na krstaču. Nisi mogao da provučeš ruku kroz krstaču koliko ih je bilo. I stajao je neko tamo koji je pucao i onda se narod razbežao“, svedoči Milutin Ćurčić, star 89 godina, iz Kraljeva.
„Dolazili, dok su bili živi moji roditelji i cela familija. Oni su uglavnom, ta starija generacija pomrla. Ostali smo mi treća generacija. Mi dolazimo tu svake godine“, navodi Zoran Đerašavić, iz Kraljeva.
Spomen obeležja gde Kraljevčani polažu cveće i pale sveće simbolično predstavljaju posečena stabla jer je među 2200 streljanih najviše bilo žrtava u zreloj životnoj dobi. Racija, hapšenja noću i streljanja nisu se spasli i Slovenci izbegli u Srbiju u prvim danim rata.
„Pošto je bilo puno Slovenaca prognanih u početku Drugog svetskog rata baš iz Maribora u Srbiju u Kraljevo, okolinu Niša, Čačka, Užica i ljudi iz Srbije su ih tu stvarno lepo primili. A pošto su nacisti počeli sa represalijama tad je došlo do otpora. Počeli su streljati talci i 50 slovenaca, koji su bili u početku prognani, tu su se uključili u događaje II svetskog rata. Onda su bili aretirani i streljani“, navodi Simona Tripković iz Muzeja narodne osvoboditve Maribor.
Komemoracija streljanim rodoljubima održana je pred punim amfiteatrom. Za učenike osnovnih i srednjih škola bio je ovo javni čas. U okviru umetničkog dela programa, pročitani su dnevnički zapisi streljanih, njihova auterntična svedočenja i dokumentarna građa.
