Studenti arhitekture na Staroj planini uče tradicionalne tehnike gradnje
U selu Senokos, na Staroj planini, održava se letnja škola arhitekture, na kojoj studenti uče tradicionlane tehnike gradnje. Ideja je da se zaustavi propadanje narodnog graditeljstva i sačuvaju autentični kulturni predeli Stare planine.
„Tri stoga sena" je graditeljski poduhvat za studente, koji su na Staru planinu došli, kako bi naučili zaboravljene tehnike gradnje.
“Ovde gradimo instalaciju u selu Senokos, koja će služiti meštanima da imaju hladovinu, da odmore i da obnovimo nešto što je ovde nastalo još pre mnogo godina. Gradimo tako što pletemo pruće i to je tehnika koja je još od davnina nastala”, objašnjava Antonija Sanković, studentkinja arhitekture.
“Glavna osobina je to što je, zapravo, jeftino, to što je razgradivo, što može apsolutno svaki materijal da se reciklira i da se koristi u daljim gradnjama”, ističe Mihajlo Popović, student arhitekture.
A, stare tehnike, nema bez starih majstora.
“Kada sad uporedite današnje materijale, kojima se gradi i nekad, za šta biste se vi odlučili? -Ja bih se, ipak odlučio za zemlju, blato, drvo i kamen. Toj gradnji nije mogao ni zemljotres ništa”, objašnjava Veselin Velkov, majstor tradicionalne gradnje.
Ovo je ćerpič, nepečena cigla od gline i slame. Ovim materijalmo su nekada naši pretci gradili svoje objekte. Kako nam reče iskusni majstor, kada sa ovim gradite, znajte da će trajati večno.
“Ne samo, što traje večno, nego je pre svega zdravo. Svi ovi prirodni materijali su ekološki, nisu toksični i mogu da se ponovo upotrebe, pogotovu zemlja. Može da se reciklira bezbroj puta, samo je dovoljno da je ponovo zdrobimo, zamešamo sa vodom i možemo odmah da je koristimo”, kaže Boris Rančev, Arhitektonski fakultet Niš.
Narodno graditeljstvo na Staroj planini, nestajalo je sa nestankom ljudi. Danas, mali broj zemljanih kuća, svedoči o nasleđu i majstorstvu ovdašnjih gorštaka.
“Nama je cilj da što više mladih ljudi zainteresujemo, one koji žele da se obuče tradicionalnim tehnikama gradnje, jer su oni jedan od preduslova za očuvanje tradicionalne narodne arhitekture, kao neodovojivog segmenta kulturnog predela Stare planine”, dodaje arhitekta Gordana Rančev.
Studenti su došli da usvoje drevna znanja i to vraća nadu. Ostaje retoričko pitanje, a kada će se vratiti ljudi?
