Ima li potencijala da ožive Župske poljane, autentična vinogradarska etno-naselja u aleksandrovačkoj Župi?
Negotinska krajina ima svoje pivnice, a Župa poljane, sezonska vinogradarska naselja u kojima se živelo tokom radova u vinogradu i spravljanja vina. Za razliku od kuća i podrumima na istoku Srbije koji su deo turističke ponude, poljane na obroncima Željina, Goča i Kopaonika su odavno i bez ljudi i bez vina.
Negotinska krajina ima svoje pivnice, a Župa poljane, sezonska vinogradarska naselja u kojima se živelo tokom radova u vinogradu i spravljanja vina. Za razliku od kuća i podrumima na istoku Srbije koji su deo turističke ponude, poljane na obroncima Željina, Goča i Kopaonika su odavno i bez ljudi i bez vina.
Jedini stanovnik poljane Pokrp u kojoj su još uvek vidljivi tragovi nekadašnjeg života je Dragan Lapčević čiji su preci sa vrhova Kopaonika obrađivali vinograde u Župi. Imali su svoje kuće i podrume u kojima su boravili , trgove na kojima su se družili i slavili berbu .
“Bilo je naraoda, na svakom ćošku se peklo u berbu: pečiva, prase jagnje, svud je pečenja bilo na prodaju. Bilo je naroda, života ,odatle se ljudi poženili i skoro pola selo Botunje se oženilo iz poljane”, kaže Dragan Lapčević iz poljane Pokrp.
"U doba kad se vinograd radio neke poljane su imale i po 300 kuća, to je vrvelo kao u nekom manjem gradu.. Osnova svake poljanske kuće je bio podrum, tu je smešteno vino, tu je bilo smešteno čitave godine , narod sa planine je dolazio da uzme samo onoliko koliko je potrebno, ali je vino ostajalo čitave godine", navodi Ivan Brborić iz, Zavičajnog muzeja Župe.
Tokom zime u ovim naseobinama koje se prvi put pominju 1196. godine u povelji Stefana Nemanje ostajali bi čuvari podruma. Odavno nema ni vina, ni čuvara. Ostale su polusrušene kuće i podrumi., a i vinograda je sve manje.
“Vidiš ovo sve su to bili vinogradi, a evo sad gotovo, zatarabi se. Te stare kuće to se ruši, čuješ preko noći, ruši se, kaže Milan Bićanin iz poljane Kruševica.Osamdesetih godina prošlog veka bilo je pokušaja da se poljane sačuvaju i budu deo turističke ponude, ali ideje nisu i realizovane pa je od više stotina naselja u tragovima ostalo dvadesetak.
“I ono pšto je ostalo predstavlja ozbiljan turistički potencijal , ali je potrebno, u Negotinu je to ipak privatna inicijativa toga ovde ima nešto manje, mada su se pojavile neke vinarije u nekoliko poljana, tako da se nadamo da će budućnost biti izvesnija", kaže Ivan Brborić, iz Zavičajnog muzeja Župe.
Nažalost vreme čini svoje poljane polako nestaju a sa njima i neprocenjiva kulturna materijalna i nematerijalna baština župskog kraja.
