Ekipa RTS-a sa rudarima u jami rudnika "Štavalj": Na dubini od 350 metara i sekunda neopreznosti je veliki rizik

Prilikom ulaska u jamu, svi rudari zadužuju opremu, u koju spada i takozvani samospasilac – lično zaštitno sredstvo.

"Zadužuju ručnu lampu i izolacioni samospasilac, i trajanje samospasioca prilikom kretanja, prilikom rada je 30 minuta“, objašnjava rudar Vladanko Ašanin.

Pre obilaska jame, uvek će vam reći "srećno“, što je univerzalni pozdrav rudara. A kada krenete na put kroz jamu, dug skoro dva kilometra, jasno vam je zbog čega.

“Vidite i sami gde smo i šta radimo. Mi radimo ovde, svaka sekunda neopreznosti je veliki rizik. Prvo kažeš svojoj porodici 'srećno‘ od kuće kad kreneš, pa onda svima ovamo. Znači, to je naš pozdrav, starinski, od davnina, i znači mnogo”, kaže Milan Ašanin.

Jedan od važnih delova opreme u rudniku je uređaj za komunikaciju sa spoljnim svetom i ostatkom prisutnih u jami. Preko njih se obavlja sva komunikacija i, kako napominje Željko Janković, u jami ih ima nekoliko.

Glavni deo rudnika, gde je najviše radnika, nalazi se na otkopu MO-19.

"Ovde se izvršavaju bušotine, 'obavljamo' ugalj i izvozimo materijal napolje. Rizično je, rizično, jer ne sme da se ulazi, to je zabranjeno. Imamo solidne uslove za rad”, priča jedan od rudara Najdin Burović.

Na pitanje o čemu se najviše priča u jami, a o čemu van nje, rudar Ismet Bogućanin odgovara:

“Pa najviše se u jamama priča o ženama. A kad se nađemo u gradu, onda se priča o poslu, o rudarstvu. To je nekako kod nas najviše zastupljena priča.“

Sa dubine od 350 metara, ugalj kreće ka izlazu. To je početna tačka, a završna su šporeti i grejna tela širom Srbije.