Vodostaj Dunava blizu istorijskog minimuma – problem za lađare, ugroženi sistemi za navodnjavanje

"Srbijavode" navode da su preduzete mere na čišćenju najugroženijih deonica plovnog puta, ali da se u narednih 45 dana očekuje zadržavanje slične, pa i nešto nepovoljnije hidrološke situacije na Dunavu i drugim rekama.

Kod Bezdana je prethodnih dana vodostaj pao na minus 120 centimetara, približivši se istorijskom minimumu od minus 143 centimetra. Kod Novog Sada je izmereno 36 centimetara ispod referentne tačke. Iako se u narednih nekoliko dana očekuje blagi porast, hidrolozi prognoziraju da će Dunav potom ponovo početi da opada.

Sistemi za navodnjavanje pod velikim opterećenjem

Nizak vodostaj najviše pogađa snabdevanje vodom za navodnjavanje. U JVP "Vode Vojvodine" ističu da sistemi funkcionišu na granici svojih mogućnosti.

"Pumpe kod Bezdana i Bogojeva i dalje rade, ali sa smanjenim kapacitetom. U bačkom i banatskom delu sistema snabdevanje je gravitaciono, kod Novog Bečeja i Padeja ustave se i dalje prelivaju, jer je nivo vode u Tisi viši nego u kanalima, što je zasluga brane", kaže Božidar Beloš iz JVP "Vode Vojvodine".

Nizak vodostaj usporava i rečni saobraćaj. Plovidba je moguća, ali uz pretovar tereta i smanjenje gaza plovila.

Beloš navodi da barže trenutno prevoze približno polovinu uobičajenog tereta kako bi bezbedno prošle deonice na kojima su sprudovi najizraženiji.

Iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije ističu da se posledice niskog vodostaja u Srbiji manje osećaju zahvaljujući dobro regulisanom plovidbenom putu, dok su u Mađarskoj uvedene dodatne mere opreza.

"Mađarske vlasti su na pojedinim deonicama ograničile dozvoljenu dubinu plovnog puta na svega 1,6 metara, pa su mnoge kompanije reorganizovale transport. Pojedini brodovi ne idu do Budimpešte, već ostaju u Bratislavi i čekaju povoljniji vodeni talas", objašnjava Branislav Vajda iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Kritične deonice plovnog puta i dalje su kod Sremskih Karlovaca, u Futoškom sektoru, kao i na mestima gde se sprudovi pomeraju.

"Službe 'Plovputa' su neprekidno na terenu, mere dubinu plovnog puta, pomeraju bove i u realnom vremenu objavljuju podatke o bezbednoj plovidbi", podvlači Vajda.

Topla voda menja ponašanje ribe

Pored problema u plovidbi i navodnjavanju, nizak vodostaj i visoka temperatura vode utiču i na rečni ekosistem.

Dugogodišnji ribolovac Milenko Pojužina, koji više od šest decenija peca na Dunavu, kaže da ovakve uslove ne pamti.

"Davno nije bio ovako nizak vodostaj. Temperatura vode je viša od 25 stepeni, pa se riba povlači ka sredini reke, gde ima više kiseonika, voda je hladnija i uslovi za život su povoljniji", objašnjava Pojužina.

Povlačenjem vode priobalje Dunava dobilo je potpuno drugačiji izgled. Plovidbeni put se sužava, pojavljuju se novi sprudovi, a pojedina plovila ostala su nasukana u plitkoj vodi i čekaju povoljniji vodostaj.

Na Ribarskom ostrvu pojedini splavovi ostali su gotovo na suvom, dok su se na mestima gde je do nedavno bila voda pojavili školjke, granje i otpad koje je reka ostavila za sobom.

Ono što predstavlja rizik za lađare, mnogim kupačima je postalo neobična atrakcija, jer se na pojedinim mestima sada može pešice ući duboko u korito Dunava.