Recept koji se ne zapisuje: Kako Čugurovići čuvaju sirce

Miris svežeg mleka, ruke koje pamte stari postupak i recept koji se ne zapisuje, već nasleđuje. U domaćinstvu Čugurovića, jednom od retkih u Jadru gde se ovaj običaj još čuva, sirci nisu samo hrana, već porodično nasleđe.

"Nešto sam naučila od majke, nešto od svekrve. Svekrva je pravila isto kad sam došla, ona je to svake godine pravila za sebe, za prijatelje, i tako, familiju“, ističe Slavica Čugurović.

U pripremi siraca vreme je, kažu, najvažniji sastojak. Dani od Ivanjdana do Petrovdana, daju im poseban ukus i teksturu. Mogu se pripremati i kasnije, ali, nisu isti kao kada sazre u pravo vreme.

Slavica objašnjava način pripreme: "5 litara mleka i dve kašike sirišta, i na vreme sve, ne sme dugo ni da stoji, da se cedi, ne sme dugo na šporetu."

"Sirci se suše u periodu kada je Sunce najjače, u periodu godinu kada su dani najduži, najsučaniji i najtopliji i oni su izlagani u najrazličitijim posudama, mogli su da koriste tepsije, lopare, da ih uvijaju u tanke tkanine i postavlaju na krovove da bi bili što bolje osušeni“, pojašnjava etnolog Ana Čugurović.

Nekada su se sirci pravili u svakom domaćinstvu koje je imalo krave. Danas ih priprema tek nekolicina porodica, a sa svakim ugašenim ognjištem nestaje i deo znanja koje se vekovima prenosilo.

"Svakako bi bilo veoma značajno da se sačuva ova veština i ovo znanje zato što su to u stvari znanja mnogih prethodnih genracija koja su se usavršavala kroz vreme i bilo bi šteta da se takva znanja izgube“, ističe etnolog.

Sirci nisu samo specijalitet, već deo identiteta, a dokle god se ovaj običaj čuva, čuvaće se, kažu, i uspomena na način života koji je vekovima oblikovao taj kraj.