Kako razlikovati jestive od otrovnih gljiva, saznajemo u Pčinjskom okrugu

Gljive dvojnice su jestive i otrovne vrste koje liče jedna na drugu. Za mikologe dvojnica nema, već samo nedovoljnog pozvanja gljiva. Slične su ove dve, istog su roda, ali je jedna uslovno jestiva, uz termičku obradu, a druga otrovna.

“Ova amanita panterina, koja je otrovna, ona ne menja boju ni na preseku, i uvek su beli listići, dok ova biserka, ona ima vinsko crvenu boju u dnu drške i kada se ovako slomi ona menja boju u vinsko crvenu”, kaže Nikola Stojanović, iz Ekološko-gljivarskog društva “Smrčak”.

Vladimir Janjić, iz „Smrčka“ objašnjava: “Problem je što ne postoji nikakav sertifikacionik koja stavlja gljive u promet, ne postoji nikakva kontrola stavljenog materijala u promet, tako da se često na našim tržnicama nalaze i gljive koje su i otrovne, što je izuzetno opasno. Znamo za slučaj od pre neku godinu, nije sigurno da se to neće ponoviti, nije sigurno zato što apsolutno nemamo nikakvu zaštitu od svega toga."

Zato je edukacija bitna, Mikološki gljivarski savez Srbije i udruženja organizuju obuke, ali nisu obavezne za sakupljače i otkupljivače, one koji su najčešće u kontaktu sa gljivama. Zainteresovani su srednjoškolci.

Stanislava Mitić, profesor biologije u Gimnaziji kaže da pogotovu izlazak na teren mnogo znači: “Biodiverzitet je veliki i mnogo znači da deca izađu na teren, da vide šta je to gljiva, šta su pečurke, šta se jede, šta može da se jede, taj projekat je “Od šume do trpeze”.

“Tih zaista opasnih vrsta je relativno malo i relativno ih je lako naučiti, veliki broj vrsta je nejestiv, neinteresantan, neupotrebljiv, pa one kao takve nisu ni opasne”, ističe Vladimir Janjić, iz Ekološko gljivarskog društva ‚‚Smrčak‚‚.

Raznolika su staništa gljiva u Pčinjskom okrugu, oko Pčinje dominiraju mediteranske vrste, na većim nadmorskim visinama srmča, bukva. U šumama oko Barelića za kratko vreme članovi društva "Smrčak" pronašli su 18 vrsta gljiva, između ostalih i veoma otrovnu zelenu pupavku.