Šta mladima sa mentalnim poteškoćama i njihovim roditeljima znači dnevni boravak "Duga" u Leskovcu?

Kad te dočekuju raširenih ruku i ozarenog lica, sa radošću se dolazi, kao u drugi dom. Mesto je ovo ispunjeno toplinom, razumevanjem, sigurnošću i odgovornošću. Leskovčanka Tatjana Stanković sa punim poverenjem osamnaestogodišnju Radmilu ovde dovodi od bebe.

„Duga je za nas druga kuća, mi smo ovde od malena, inače Radmila je kao mala bila na raznim projektima, idemo na razne izlete, Radmila ima rekreativnu nastavu, naučila je ovde da jaše konja sa drugarima, u Nišu idu na jahanje konja tako da kao samohrana majka nešto i ne bih mogla sve to sama", navodi Tatjana Stanković, Radmilina mama.

Radmila Stojanović, korisnik Dnevnog boravka „Duga" kaže da voli da dolazi ovde. Dodaje da ima dobre drugare i da su učitelji dobri.

Dobre i mlade, ali pre svega stručne i posvećene. Znaju učiteljice, kako ih zovu, da Duga ne sme da bude puki posao jer zagrljaj i lepa reč često su delotvorniji od bilo kakve terapije.

„Tu se deli sva sreća i radost, pa i tuga, dnevni boravak je vrlo važan našim korisnicima, to se vidi svakog ponedeljka koliko oni jedva čekaju da prođe vikend i da se vrate nazad u Dugu sa svojim drugarima", ističe Anita Vasić, licencirani socijalni radnik.

I tako traju pune dve decenije. Ana Dodić je ovde gotovo od prvih dana. Evo je na većini fotografija od 2006. do danas. Rad u dnevnom boravku, ali i izleti, letovanja, posete školama, preduzećima, kulturnim ustanovama, učešća na raznim događajima. Svuda dobrodošli. Kad od nadležnog ministarstva stigne novi kombi tek će u pohode.

„Mi smo išli na Beli kamen, na Goč, u Vrnjačku Banju, u Soko Banju”, navodi Ana Dodić, korisnik Dnevnog boravka „Duga". Na pitanje da li voli da ide na te izlete, potvrdno odgovara. I dodaje: „Volim da dolazim i ovde i da se družim sa drugarima".

Duga se pre dvadeset godina izrodila iz entuzijazma i nasušne potrebe roditelja. Bez adekvatnog prostora, sigurnog finansiranja, na korak od odustajanja više puta. Uz podršku lokalne samouprave priča je danas potpuno drugačija.

Dragan Nikolić, koordinator Dnevnog boravka „Duga" kaže da se prelomni trenutak desio 2016. “Kada smo ispunili vrlo stroge kriterijume i ispunili uslove za licenciranje ovakvih usluga, dobili prvu licencu, delicencirali 2023. godine. Imamo vrlo stručan tim koji vrlo lepo radi sa našim korisnicima, roditelju su zadovoljni što je nama najbitnije", naglašava on.

Duga ima licencu za dvadeset korisnika. Potrebe su veće, ali problem predstavlja i nedostatak stručnog kadra. Jovana je nedavno stigla.

„Na fakultetu nas dosta pripremaju u sklopu stručne prakse, u sklopu raznih volonterskih aktivnosti sa odraslima i mladima sa smetnjama u razvoju tako da u ovaj posao mi već uđemo spremni", navodi Jovana Petrović, licencirani socijalni radnik.

Kuća je ovo radosti u kojoj su učitelji i drugari kao članovi porodice. Tako je i rođendan Duge proslavljen. Uz pesmu i igru koje neizmerno vole. Za nezaborav. Do narednog jubileja.