Zašto je mlada Jovana Rajković iz Klepana, kod Prilika, odlučila da se bavi kozarstvom?

Kada se spoje ljubav prema životinjama i prirodi, i za mlade je život na selu, van užurbanog tempa u gradu, bolja opcija. Zbog toga se Jovana Rajković iz Klepana, sela blizu Prilika, odlučila za kozarstvo. Urkos svakodnevnim obavezama, smatra da je sopstvena fabrika pod vedrim nebom najbolja, a proizvodnja zdrave hrane budućnost.

„Branka, Zlatana, Kozicoooo, odi, odi, odi…", doziva svoje koze Jovana Rajković, iz Klepana.

„Kada nisu tu, ja ih tako dozovem i one dođu, da li bilo muža, da li nekada ih pustim van ograđenog prostora u ispašu, pa ih čuvam. Uvek kada ih zovem, znaju da ih zovem sa nekim razlogom i uvek dođu“, kaže Jovana.

I nastavlja: “Recimo ja ih hranim (Branka nemoj da je biješ), ja njih hranim i pomuzem i ostanem još da ih hranim, mazim, da ih grlim, da im tepam. Rogice. I one vole, obožavaju da ja njih mazim i da ih grlim, i kad žurim, kad ne mogu, one se bune gde sam ja otišla, zašto se mi ne mazimo.”

Uobičajeni dan za Jovanu Rajković koja je zbog ljubavi prema životinjama i selu odlučila da se bavi kozarstvom. Životinje tretira kao ljubimce, a za nju su deo porodice.

„Ona je Jelka, ona je Smiljana, ovo su Zlatana, crna Branka, ona je opasna, glavna i bije sve druge“, ističe Jovana.

Od kozjeg mleka pravi različite vrste sireva u kombinaciji i sa planinskim biljem, kojima obiluje taj deo ivanjičke opštine. Umeće u sirenju kaže da je naučila od bake Mice.

„Ja njoj kažem - ne znam samo koga ti posluša i ko tebe nagovori ovo da uradiš. A ona meni kaže: „Baba niko me nije nagovorio, ja to volim, ja to oću sama, volim da radim to, volim životinje i to ti je to. I eto, a ja sam volela da se zaposlila, da je išla na posao i radila, i došla kući, odmarala i izlazila. Ovako, Boga mi, ima obaveza dosta oko životinja, oko koza. Ali, ona to voli, šta da radim, ne vredi pričati“, naglašava Jovanina baka Mica Rajković, iz Klepana.

Jovana dodaje: „Meni život na selu predstavlja neki mir, slobodu, prosto i ljubav, ogromnu ljubav koju u stvari dobijam od ovih životinja i koju ja njima pružam“.

Okružena je i drugim životinjama. Pulin Bela i poni Mladen su kaže najbolji drugari. Jedino još nije dala imena živini. Ali, ni to ne isključuje. Po svršetku gimnazije odlučila je da se okrene životu na selu i proizvodnji zdrave hrane, jer smatra da je to perspektivna budućnost za mlade.