Kako se u Srbiji obeležava Nacionalni dan rodne ravnopravnosti

U zakonu su izjednačene sa muškarcima, ali su praksa i statistika i dalje na strani jačeg pola, jer još uvek nedostaju ključni mehanizmi za primenu zakona, čime žene ostaju nedovoljno zastupljene u gotovo svim oblastima života, podaci su Zavoda za statistiku.

“Mi i dalje imamo viskok procenat žena koje trpe nasilje unutar porodice i u partnerskim odnosima. Mi i dalje imamo neplaćeni kućni ženski rad. Mi dalje imamo praksu da se žene odriču nasleđa u korist muških potomaka. Žene su u malom procentu u odnosu na muškarce vlasnice nepokretnosti, pa čak i pokretnih stvari”, kaže Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog Ombudsmana za ravnopravnost polova.

Ima ih više sa diplomom fakulteta i doktorskim disertacijama, ali je stopa zaposlenosti kod žena manja za 14 posto u odnosu na muškarce, dok je samozaposlenost kod mušakaraca trostruko veća. Manje su plaćene u odnosu na muškace i primaju manju penziju.

Ivana Krsmanović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova ističe: „Treba ženama pružiti priliku da se edukuju, da se obrazuju da bi što više radili na svojoj ekonomskoj nezavisnosti, jer je to put ka ravnopravnosti”.

Ali uz posao, žena u proseku obavljaju 76 odsto poslova u domaćinstvu i duplo više od muškaraca i taj rad je neplaćen, nije obuhvaćen BDP-om i uglavnom se podrazumeva, zbog čega mnoge žene imaju manje vremena za obrazovanje i napredovanje u karijeri. Kada bi joj bila plaćena takozvana "druga smena", odnosno, kada bi se kućni angažman preračunao u radne sate žena bi mesečno zarađivala oko 72.000 dinara.

“Kod nas je još uvek problem u toj nekoj tradicionalnoj svesti, što je sa jedne strane i dobro, ali ima i svoje manjkavosti i treba više raditi na tome, pogotovu kada su u pitanju ruralna područja”, dodaje Ivana Krsmanović, direktor Zavoda za ravnopravnost polova.

“Ovde se radi o potrebi da se promeni svest celog društva. U našem društvu još uvek su ukorenjeni ti patrijarhalni obrasci na kojima mi moramo da radimo i da u narednom periodu postignemo ne samo formalnu, nego i suštinsku ravnopravnost muškaraca”, navodi Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog Ombudsmana za ravnopravnost polova.

Za nacionalni dan rodne ravnoprvnosti odabran je 11. jun kada je 1842. godine, ukazom kneza Mihaila po prvi put, odobreno školovanje žena u Srbiji.